Да ли сте знали да је Србин Пит „пиштољ“ Маравић био један од најбољих НБА играча свих времена? Био је прави забављач који је кошарку приближио публици током 70-тих година 20. века.
Након легендарне каријере на Луизијана државном Универзитету, играо је 10 сезона у НБА лиги, при чему је чак пет пута учествовао на „All-Star“ утакмицама и једном освојио титулу за најбољег шутера лиге.
Играо је ван оквира тадашње кошарке
Његови покрети на терену, шутеви и додавања су били нешто невиђено у то време, а многи традиционалисти у кошарци су сматрали да је због тога Маравић више усредсређен на стил игре него на смисао. Ипак, Маравић је постизао огроман број поена и био један од носилаца игре и Атланта Хоксима (Atlanta Hawks) и Њу Орлеанс Џезу (New Orleans Jazz).
Маравић је био носилац бројних рекорда, попут највећег броја поена у каријери (3667), највећи просек постигнутих поена (44,2 по утакмици), највећи број постигнутих поена из игре (1387) и покушаја поентирања (3166), као и највећи број одиграних утакмица у каријери са 50 постигнутих поена (28).
Шут као Стојаковић, дриблинг као Бодирога
Имао је шут као Стојаковић, а дриблинг као Бодирога, а поред тога радио је ствари које ова двојица никад нису урадила. Као дечак, имао је само једну играчку: кошаркашку лопту. У руке му је дао његов отац Пeтар Маравић, кошаркашки тренер и научио га основама игре под обручима.
Малиша је водио лопту док је ходао према биоскопу, док је гледао филм у биоскопу, док се враћао из биоскопа. Тапкао ју је док је возио бицикл. Кад га је отац возио негде камионетом, дечак би избацио руку кроз прозор и водио лопту, све док не би стигли тамо где су се упутили. Шутирао је и дриблао сваког дана.
Најбољи играч колеџ кошарке свих времена
Ово је прича о Србину “Пистол” Питу Маравићу, једном од најбољих НБА играча свих времена и најбољем играчу колеџ кошарке свих времена. На својој “Лујзијани стејт” сваке године давао је у просеку по 44 поена, а у десетогодишњој НБА каријери постизао је просечно скоро 25 поена по утакмици.
Са лоптом је радио ствари које нико пре ни после њега није радио, нити ће. Био је висок 196 центиметара и имао идеалну висину за једног бека / крило. Атлетски, био је далеко испод људи који данас играју кошарку. Био је чупав, малтене неугледан, вероватно би сваки клинац који би га данас видео помислио да би га добио један на један. Боже, каква грешка.
Уз све ово, био је луд. Луд за кошарком, али стварно луд. Плакао је кад би његов тим изгубио, а није било неуобичајено да на утакмицу дође тотално пијан.
Страствено је веровао у ванземаљце
На крову куће једном ја нацртао велика слова: “Узмите ме!” Била је то његова искрена порука ванземаљцима, у које је тако страствено веровао.
Кроз центар Њу Орлеанса редовно је возио своју лимузину обложену кожом алигатора, а једном је рекао да му је највећа фантазија у животу да “буде невидљив”, како би могао да “поскида главе свима из богатих банкарских породица”. Денис Родман је за њега био мало дете.
Али, управо ово непокориво лудило, комбиновано са хиљадама сати бесомучне вежбе, учинило је од Пита једног од најбољих нападача које је кошарка видела. Није постојао начин, нити би данас постојао начин, да га сачувате. Кошеви из немогућих позиција, пасови кроз ноге, иза леђа, преко главе, чувени “no look pass”, све је то Пит радио први, и не само први, него најбоље икада.
Људи су седамдесетих гледали НБА због Маравића, а не због Џабара
Други део чаробне слагалице која је подигла НБА у звезде био је Џулијус Ирвинг (Dr J.), али то је сасвим друга прича. Да би они који га никад нису гледали схватили какав је играч био, рецимо ово: имао је шут као Стојаковић, а дриблинг као Бодирога. А поред тога радио је ствари које ова двојица никад нису урадила. На свакој утакмици.
Популарни „Пистол Пит“ је у НБА одиграо укупно 10 сезона, за Атланту, Њу Орлеанс, Јуту и Бостон. У просеку је постизао 24,2 поена по утакмици, уз 5,4 асистенције и 4,2 скока. У вече 25. фебруара 1977. године убацио је Њујорку 68 поена. Пет пута је дао више од 50 поена на утакмици, а 35 пута више од 40 поена. Умро је на терену, у 40. години живота. Док је играо улични баскет, препукло му је срце.
Рођен је без леве коронарне артерије
Лежећи доле, рекао је “сад се стварно добро осећам”, и умро. Касније су открили да је рођен без леве коронарне артерије. У преводу, један од најбољих нападача у историји кошарке је увек био на корак од смрти. И корак испред других.
Рођен је 22. јуна 1947. године у Питсбургу-Пенсилванија у малом предграђу Аликипа, од родитеља српског порекла, он је од најранијег детињства своју фамилију и пријатеље одушевљавао својим кошаркашким умећима.
Пит је тада, потпуно опседнут кошарком, обично по читаве сате вежбао контролисање лопте, разне трикове, додавања, „лажњаке“ као и шутеве са велике удаљености. Вежбање се исплатило када се Пит придружио првотимцима средњошколског кошаркашког тима као осми на листи.
Он је као тинејџер похађао две средње школе, D. V. Даниел Хај Скул (енгл. D. W. Daniel High School) у Јужној Каролини и Бротон Хај Скул (енгл. Broughton High School) у Рејлију (енгл. Raleigh) у Северној Каролини. Такође, похађао је и једну припремну годину у Едвард милитери институту (енгл. Edward Military Institute) у Салембургу, Северна Каролина.
Колеџ скаутима се допао због своје свестраности у игри
Током тих година које је провео у средњим школама, допао се универзитетским (колеџ) скаутима због својих шутерских способности, дриблинга, додавања и скором постигнутих поена.
Прича се да је Пит желео да се упише на Универзитет Западне Вирџиније (енгл. West Virginia University), али му је отац на то запретио да ако не потпише за ЛСУ не треба више никада ни да се враћа кући.
И тако, 1966, Пит је заиста одлучио да се упише на Државни универзитет Луизијане – ЛСУ (енгл. Louisiana State University), и да игра за свога оца, који је тада био новопостављени главни тренер универзитетског кошаркашког тима. Баш ту је Пиштољ Пит (енгл. Pistol Pete), све са својим заштитним знаком-зарозаним сокнама, постао легендаран.
А један од његових клупских другова, Ден Ричи (енгл. Daniel Wesley „Dan“ Richey) касније ће постати члан представничког дома државе Луизијане, државни сенатор и политички саветник.
Када је први пут изашао на кошаркашки терен да одигра своју бруцошку (фрешмен) утакмицу за ЛСУ много света се окупило на трибинама да виде „око чега је дизана толика бука“. У то време, „бруцош“ није могао одмах да игра за прву поставу. На првој утакмцици Маравић је постигао 50 поена, направио 11 асистенција и 11 скокова.
Упечатљив због своје неуредне браон косе и зарозаних сивих сокни, Маравић је постигао више поена за Универзитет него било који други играч у историји.
На ЛСУ колеџу је постигао 3667 поена
За само три године, играјући за тим свога оца на ЛСУ, Маравић је постигао 3667 поена – 1138 поена 1968 године, 1148 поена 1969 и 1381 поен 1970 или просечно 43,8 ; 44,2 и 44,5 поена по утакмици.
У току тих година, „Пиштољ Пит“ је поставио 11 NCAA рекорда и 34 рекорда Југоисточне конференције, а исто је оборио сваки ЛСУ рекорд у постигнутим поенима, просеку постигнутих поена, кошевима из игре у покушају као и постигнутим, и слободним бацањима изведеним као и погођеним.
У својој студентској каријери, овај 1,96 м високи бек, имао је невероватних 44,2 просечна поена по утакмици у 83 такмичења и био по броју погодака три пута на челу NCAA лиге. Он је такође поставио и NCAA рекорд тако што је постигао више од 50 поена на 28 утакмица. Три пута је проглашен за Ол-Америкена и још увек држи многе од ових рекорда, иако је од тога прошло више од 40 година.
У његово време се играло без линије за 3 поена
Овде треба истаћи да у његових 3667 поена није укључено 741 поен који је постигао као фрешмен или чињеницу да се у Маравићево време играло без линије за три поена. Маравић је био три пута у првом тиму Ол-Америкена и био је проглашен за играча године у анкети листа „Спортинг Њуз“ (енгл. The Sporting News) за 1970 годину, а такође је примио и Нејсмитову награду.
Он је постигао лични рекорд од 69 поена на утакмици против Алабаме одиграној исте године, и сакупио још многе друге награде и универзитетске рекорде. Маравић је засијао на паркету и ЛСУ је постепено излазио из свога дотадашњег сивила.
У години пре његовог доласка, универзитетска екипа је постигла 3-20 рекорд, а у Питовој почетничкој сезони учинак ЛСУ-а је био 20-8 и изборили су се за учешће у постсезонском такмичењу.
Изабран је као 3. пик на драфту од стране Атланте
Након што је дипломирао на универзитету ЛСУ 1970. године, Маравић је изабран као трећи у првој рунди драфта НБА лиге и одмах ушао у њену историју када је потписао свој први уговор на 1,9 милиона долара – била је то једна од највећих плата у то време – када је потписао за Јастребове из Атланте (енгл. Atlanta Hawks). Требало му је ипак нешто мало времена да уђе у почетну петорку са просечних 23,2 поена по утакмици у његовој почетничкој-руки сезони.
Трејд у Њу Орлеанс и даљи ток успешне каријере
Након што је провео четири сезоне у Атланти, Маравић је трејдован у Њу Орлеанс Џез (енгл. New Orleans Jazz), где је достигао свој врхунац као НБА шомен и суперстар. Ушао је у Ол-НБА први тим 1976 и 77 године као и у други Ол-НБА тим 1973 и 78 године. Био је на челу НБА лиге по учинку 1977 са личним рекордом од 31,1 поен по утакмици.
Маравић је завршио своју каријеру у Јута Џезу (енгл. Utah Jazz) и у Бостон Селтиксима (енгл. Boston Celtics) 1980. године када је једну сезону заједно са њим играо и Лери Бирд. У десет НБА сезона, Маравић је био пет пута члан ол стар тима, постигао је 15948 поена у 658 утакмица што чини у просеку 24,2 поена по утакмици (15. место свих времена). Био је водећи у лиги са постигнутих 31,1 поен по утакмици 1977.
Утакмица каријере против Никса
Његова НБА симултанка, са експлозијом од 68 поена, десила се против Њујорк Никса (енгл. New York Knicks) 25. фебруара 1977. Такође дели и рекорд са највише постигнутих слободних бацања (14) у једној четвртини.
Пошто га је повреда ноге присилила да напусти кошарку 1980, Маравић се препустио усамљеничком животу. Све то време, као што је једном рекао, он је био у потрази за животом. Покушавао је са јогом и хиндуизмом, што је он називао УФ-ологијом, затим вегетаријанизам или фрутаријанизам (исхрана само воћем) и коначно макробиотика. Понеки пут он би наново прилазио хришћанству.
Петог јануара 1988, док је играо пикап кошаркашку утакмицу за Цркву Назарена у Пасадени, Калифорнија, са групом у коју је био укључен и њихов главни вођа Џејмс Добсон (Маравић је имао заказано да се појави са Добсоном у његовој радио емисији касније тог дана), он је доживео колапс и преминуо од срчаног удара у добу када је имао само 40 година.
Аутопсијом је откривено да је његова смрт проузрокована срчаном маном која раније никада није била дијагностикована. Наиме утврђено је да је он рођен са само једном коронарном артеријом уместо уобичајене две (није имао леву коронарну артерију што је веома ретко стање).
„Он ће остати упамћен заувек“
„Он ће остати упамћен заувек“, рекао је бивши ЛСУ кошаркашки тренер Дејл Браун када је чуо вест о Маравићевој смрти: Када год видимо клинца са разбарушеном косом и спуштеним сокнама, како стоји на неком полузамраченом кошаркашком терену и како шутира лопту на кош, након што су сви остали одавно отишли својим кућама, ми ћемо се увек сетити и помислити на Пита.
Годинама пре своје смрти, у доби од 23, Маравић је у разговору са пенсилванијским репортером изјавио: Не желим играти у НБА лиги 10 година, а да након тога умрем од срчаног удара када будем имао 40 година. Маравић је уведен у Кошаркашку дворану славних (енгл. Basketball Hall of Fame) 1987 године. Био је, и још увек јесте, најмлађи играч који је доживео ову почаст.
Пит Маравић је снимио 1987 видео серију под називом „Пиштољ Питов домаћи задатак из кошарке“. Серија садржи четири различита видеа – сваки посебно за додавања, вођење лопте, шутирање и дрибловање.
Видео је осмишљен за људе свих годишта који желе да усаврше своју кошаркашку вештину или да вежбаљем од себе начине једног од највећих кошаркаша свих времена. У децембру 1987, само један дан пре његове смрти, Маравићу је додељена награда О’Рајли Ол-колеџ Баскетбал класик (енгл. O’Reilly All-College Basketball Classic) у Оклахома Ситију, Оклахома.
Кошаркашки терен универзитета ЛСУ носи име Пита Маравића
Након Маравићеве смрти, Гувернер Луизијане, Бади Ремер потписао је прокламацију којом је кошаркашки терен универзитета ЛСУ званично назван Пит Маравић Асембли Центар (енгл. Pete Maravich Assembly Center).
У НБА 1996/97 сезони он је проглашен једним од 50 најбољих НБА играча у историји и то на панелу састављеном од НБА историчара, бивших играча и тренера.
Од играча са листе он је једини био покојни. Његова два сина, Џесон и Џошуа (енгл. Jaeson and Joshua), примили су ово признање у његово име. У 2005 години, ESPN је прогласио Маравића највећим универзитетским кошаркашем свих времена. Умро је у Пасадени 5. јануара 1988. године.
