Иако је још рано за коначни суд, прве информације са терена указују да се угинућа пчела у Србији ове зиме крећу између 15 одсто и 90 одсто, зависно од региона, са процењеним просеком од изнад 50 одсто, објавио је Савез пчеларских организација Србије (СПОС).
„Сличне информације стижу и из остатка Европе. Из суседне Мађарске скоро идентичне. Имају до 50 одсто губитак, а преживеле пчеле су слабије него што би пчелари волели. У САД се већ пријављују губици већи од 50 одсто“, наводе у овој организацији.
Наиме, како прецизирају, оно што се може запазити на пчелињацима у Србији јесте велики проценат слабих друштава међу преживелима. Док у угинулим друштвима углавном има хране.
„Од могућих узрока угинућа издваја се недостатак полена прошлог лета, пре и током периода одгајања зимских пчела. Затим, вароа која је у многим крајевима ове године причинила знатне штете (у периоду суше штете су и веће). Мада је било и крајева где није пријављена њена већа инвазија.“
Претња од ноземозе
На крају, али вероватно не и на последњем месту, први извештаји који стижу указују на то да је ноземоза присутна у значајнијем обиму.
„Иако је битан фактор, мало јој се пажње посвећује генерално. Благе зиме погодују ноземози, јер температуре од око -20 степени уништавају споре на саћу и у меду ван клубета и тиме смањују инфкетивност током прољећног развоја. Проблеми са њом током овог пролећа се тек могу очекивати“, упозорава СПОС.
Које радове треба обавити у пчелињаку током марта?
Пред пчеларима је тежак период санирања губитака и уклањања угинулих заједница са пчелињака, уз санитарно уклањање мртвих пчела. Затим неговање ослабљених преживелих друштава и спајање друштава пред пашу.
„Разројавање након паше ради попуне губитака, прихрана са чајевима од биљака које су научно потврђене да умањују инфективни потенцијал ноземозе (мајчина душица и пелин), током године третман варое средствима на бази тимола који такође доказано разара споре ноземозе и слично.“
Који је кључ за сузбијање варое?
Што се тиче варое, наглашавају, кључ њеног квалитетног сузбијања је пре свега у благовремености третмана, а доста мање у избору регистрованог лека.
„Време је да почнемо да се лагано враћамо и мрављој киселини, како бисмо стекли искуства у раду са њом. Иако убија и до 30 одсто вароа у затвореном леглу, дефинитивно је најзахтјевније средство у борби против варое по питању знања и искуства у примени, па је пчелари избегавају у широком луку“, кажу у СПОС, додајући да ће искуство сада бити више него потребно, јер постоји претња од нове штеточине – тропилелапс.
„По првим информацијама, једино је мравља киселина успешно може сузбити, односно држати под контролом. Тропилелапс је у међувремену већ стигао у Русију, Грузију, а први извештаји из Украјине говоре да је стигао и тамо, што значи да нам се неумитно приближава. Сада је већ извесно да нема шансе да не дође и у Србију, питање је времена“, закључују из ове организације
