У склопу пројекта ROOTS, археолози из Музеја Војводине, Народног музеја Зрењанин и Народног музеј Панчево у сарадњи са Универзитетом у Килу открили су до сада непознато насеље из касне фазе винчанске културе. Винчанско насеље налази се билзу Тамиша у североисточној Србији.
Геофизика открила је структуру насеља од невероватних 13 хектара, пише у саопштењу.
Значај открића за српски Банат
„Ово откриће је од изузетног значаја, јер једва да су позната већа каснонеолитска насеља у региону српског Баната“, каже вођа тима професор др Мартин Фурхолт са Института за праисторијску и протоисторијску археологију Универзитета Кил.
Геофизика као кључ за откривање прошлости
Новооткривено насеље из винчанске културе налази се близу села Јарковац у Војводини. Уз помоћ геофизичких метода, тим стручњака је у марту ове године успео да у потпуности мапира обим насеља. Винчанско насеље се на површини од 11 до 13 хектара и окружен је са четири до шест ровова.
Ровови као обележје великих винчанских насеља
Оно што је у последњих година постало јасније и то захваљујући геофизичким методама јесте да су знатна винчанска насеља била окружена рововима.
„Насеље ове величине је спектакуларно. Геофизички подаци нам такође дају јасну представу о структури локалитета пре 7.000 година“, рекао је вођа тима Фин Вилкс и један од чланова пројекта ROOTS.
Површински налази и хронологија насеља
Паралелно са геофизичким истраживањима, немачко-српски истраживачки тим је такође систематски прегледао површине околног подручја у потрази за артефактима.
Овај површински материјал указује да насеље представља насеље винчанске културе које се датује у период између 5.400. и 4.400. године пре нове ере.
Утицаји банатске културе
Међутим, јаки су утицаји и из регионалне банатске културе. „Ово је такође изузетно, јер је познато само неколико насеља са материјалом из банатске културе са данашње Србије“, објашњава Вилкс.
Југоисточна Европа и пренос знања у праисторији
„Југоисточна Европа је веома важан регион да би се одговорило на питање како су се знање и технологије шириле у раним периодима људске историје и како је то било повезано са друштвеним неједнакостима. Ту су се у Европи први пут појавиле нове технологије и знања, попут обраде метала.
Са новооткривеним и рекласификованим налазиштима, прикупљамо важне податке за боље разумевање друштвене неједнакости и преноса знања“, каже професор Мартин Фурхолт.
