Vladislav Petković Dis, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika sa početka 20. veka, rođen je 10. marta 1880. godine u selu Zablaće kod Čačka, u brojnoj porodici Dimitrija i Marije Petković.
Njegov otac, poreklom iz Kumanova, doselio se u Čačak i radio kao mehandžija, obezbeđujući materijalnu sigurnost brojnoj porodici. Dis je od ranog detinjstva pokazivao sklonost ka poeziji, ali i neobičnu osetljivost i melanholiju koja će postati obeležje njegovog stvaralaštva.
Školovanje i rani rad
Osnovnu školu je pohađao u Zablaću, a zatim gimnaziju u Čačku, gde je pokazao talenat za književnost i određenu sklonost ka umetničkoj ekspresiji.
Iako je završio samo šest razreda gimnazije, prelazi u Zaječar da bi nastavio sedmi razred. Pokušaji da završi gimnaziju bili su bezuspešni, pa odlučuje da napusti školu i započinje privremeni posao učitelja u selu Prliti kod Zaječara.
Ovaj posao mu je omogućio izdržavanje, ali je ostao privučen poeziji, koju je već tad objavljivao pod pseudonimom „Dis“, nastalom iz srednjeg dela njegovog imena.
Radni dani su mu bili teški, ali je u svojoj želji za izražavanjem pronalazio inspiraciju u čamotinji sela i noćima provodio vreme u društvu seljaka uz priče, rakiju i karte, što će uticati na autentičnost njegovog stila.
Književni proboj u Beogradu
Godine 1908. seli se u Beograd, koji je u to vreme bio kulturni i politički centar srpske inteligencije. Dis se nastanio u Skadarliji, čuvenom boemskom kvartu, gde se kretao u društvu pesnika poput Sime Pandurovića i A.G. Matoša.
Njegovi stihovi su bili prepuni intenzivnih emocija i dubokih razmišljanja o prolaznosti i smrti, što se razlikovalo od dominantnog akademskog i racionalnog pravca u srpskoj književnosti.
Prvu zbirku pesama pod nazivom „Utopljene duše“ objavio je 1911. godine, iako ju je kritičar Jovan Skerlić oštro osudio. Skerlić je u njegovom stvaralaštvu video nedostatak strukture i „negativni uticaj modernizma“, ali Dis se odlučio da sam finansira izdanje ove knjige, pokazujući odlučnost i veru u svoju viziju.
Dis je zbirkom „Utopljene duše“ istražio motive pesimizma i smrti, što će postati karakteristika njegovog stila. Sa tom zbirkom je uspeo da dopre do publike koja je prepoznala njegovu dubinu i izrazito osećajnu prirodu.
Njegov rad bio je kao ogledalo tadašnjeg srpskog društva u burnim predratnim godinama, i sa vremenom je zadobio ugled i podršku šireg kruga intelektualaca.
Lični život i porodica
Istovremeno, Vladislav Petković je počeo svoju porodičnu životnu priču sa Hristinom (Tinkom) Pavlović, sa kojom se venčao nakon romantične i neobične scene kada su pozajmili venčani prsten od slučajne prolaznice.
Brak je bio obeležen finansijskim poteškoćama, ali i velikom međusobnom ljubavlju i podrškom. Imali su dvoje dece, Gordanu i Mutimira, ali su životne okolnosti i odgovornost za porodicu Disu nametnule breme koje je pojačavalo njegovu osetljivost što se takođe odrazilo na njegovo stvaralaštvo.
Zbirka „Mi čekamo cara“ i patriotska inspiracija
Godine 1913. Srpska kraljevska akademija mu je dodelila nagradu za siromašne pisce, čime je uspeo da objavi svoju drugu zbirku „Mi čekamo cara“. Ova zbirka je nastala pod uticajem Balkanskih ratova i sadržala je snažne patriotske i rodoljubive motive, ali se nije odrekao duboke emocionalne note.
Njegov pokušaj da se lično priključi ratu nije urodio plodom zbog njegovog slabog zdravstvenog stanja, ali je kao pesnik osetio dužnost da izrazi duh vremena i nadu srpskog naroda u patriotskim pesmama.
Najpoznatije Disove pesme
Vladislav Petković Dis je poznat po nekim od najdubljih i najsnažnijih pesama u srpskoj modernoj poeziji, a njegove najpoznatije pesme izdvajaju se svojim motivima tuge, prolaznosti i patnje. Među najznačajnijim su pesme:
„Tamnica“
Pesma „Tamnica” jedna je od Disovih najpoznatijih pesama i prva pesma u njegovoj zbirci Utopljene duše. U njoj je opisana duboka unutrašnja borba pesnika koji oseća da je zarobljen u svom svetu mračnih misli i neispunjenih želja. Motivi patnje i zatočenosti u samoći, umesto slobode, odražavaju Disovu osetljivost prema duhovnim i emotivnim tegobama.
„Možda spava“
„Možda spava” je pesma posvećena ženi i ljubavi, koja je opisana u svojoj idealizovanoj i neostvarenoj formi. Dis kroz stihove izražava duboku čežnju za prisustvom voljene osobe i nadu da će ljubav preživeti sve životne nedaće. Ova pesma simbolizuje osećaj nesigurnosti u ljubavi, što je veoma čest motiv u njegovom opusu.
„Nirvana“
Pesma „Nirvana” jedna je od najmračnijih i najrefleksivnijih u Disovom stvaralaštvu. Ona obrađuje pojam nirvane kao oslobođenja od patnje i bola života, prikazujući ideju bega od stvarnosti kao jedini način da se nađe mir. Kroz ovu pesmu Dis se distancira od realnosti i traži utehu u ideji smrti i oslobođenja od patnji.
„Utopljene duše“
Kao naslovna pesma zbirke, „Utopljene duše” odražava Disovu opsednutost prolaznošću i osećajem izgubljenosti. U pesmi se prepliću osećanja besmisla i neprihvatanja stvarnosti, što predstavlja karakterističan pesimizam u njegovom stvaralaštvu. Dis kroz stihove postavlja pitanja o smislu života i prolaznosti, što je često posmatrano kao kritika tadašnjeg društva.
„Naši dani“
„Naši dani” je pesma koja prikazuje Disovo duboko razočaranje u društvo, opisujući ga kao prostore licemerja, moralnog pada i lažne vrline. Ovde pesnik izražava snažan osećaj tuge zbog pada vrednosti i nedostatka iskrenosti u vremenu u kom je živeo.
Ove pesme su obeležene snažnim osećajem lične i društvene krize, i u njima Dis pruža autentičan i emotivan osvrt na svet u kojem živi. Ova pesma je aktuelna i danas, a često je recitovana na raznim skupovima i komemoracijama.
Prvi svetski rat i tragičan kraj
Tokom Prvog svetskog rata, Dis je bio angažovan kao ratni dopisnik Braničevskog odreda i prošao je kroz patnje povlačenja srpske vojske preko Albanije do Krfa. Njegovo zdravlje bilo je narušeno, zbog čega je prebačen u Francusku na oporavak.
U Francuskoj je proveo poslednje godine života, ali ga je nostalgija za domovinom i briga za porodicu navela da pokuša da se vrati na Krf. Tokom putovanja ka Krfu, 30. maja 1917. godine, parobrod „Italija” je potopila nemačka podmornica, čime je okončan život Vladislava Petkovića Disa.
Tragična smrt ovog pesnika ostavila je u srpskoj književnosti nepopunjenu prazninu i dubok uticaj na pesnike sledećih generacija, koji su u njegovoj poeziji pronašli inspiraciju i trag koji je ostavio kao pesnik srca i duhovne težine.
