Uvođenje naprednog sistema plaćanja u stočarskom sektoru otvara vrata značajnim poboljšanjima za stočare, prehrambenu industriju i krajnje potrošače. Dok mnoge razvijene zemlje već dugo uzimaju u obzir mesnatost svinja i goveda prilikom određivanja cena, Srbija je konačno kročila putem inovacija.
Šta je „Tvining“ projekat?
Značajan korak ka unapređenju sistema postignut je završetkom Tvining projekta pod imenom „Podrška uspostavljanju sistema klasifikacije trupova u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU“. Ovaj projekat je imao za cilj obuku radnika na liniji klanica tovljenika i goveda, s fokusom na klasifikaciju prema mesnatosti.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dr Ivan Radović, ističe da će naredna godina biti klučna za prilagođavanje novim standardima, a od 2025. godine, klanice koje obrađuju više od 500 svinja i 40 goveda nedeljno moraće se prilagoditi novom sistemu plaćanja po kvalitetu.
Benefiti su višestruki
Ovaj inovativni pristup imaće značajne posledice na ekonomiku stočarstva. Stočari koji gaje svinje će direktno profitirati, budući da će sada biti nagrađivani za kvalitet mesa, a ne samo za težinu živih životinja. Osim toga, prehrambena industrija očekuje poboljšanje kvaliteta sirovina, što će rezultirati proizvodnjom vrhunskih finalnih proizvoda.
Krajnji dobitnici ovog novog sistema neće biti samo stočari i industrija, već i potrošači koji će imati priliku da uživaju u kvalitetnijim proizvodima. Novi standardi obećavaju revoluciju u pristupu proizvodnji mesa, postavljajući Srbiju kao lidera u savremenoj stočarskoj praksi.
Kvalitet pre kvantiteta
Inače, procena kvaliteta mesa teže se obavlja na živoj stoci pa se iz tog razloga, u državama gde se ovaj sistem primenjuje praktikuje naplata po masi i kvalitetu zaklanih trupova.
Prema tim iskustvima, stočari koji ulažu u proizvodnju i imaju kvalitetne tovljenike nemaju problema, ali se može očekivati da će, sa uvođenjem sistema plaćanja po mesnatosti i u Srbiji, deo stočara biti nezadovoljan cenama. Oni stočari koji su ulagali u proizvodnju i kvalitetnog tovljenika neće imati problema.
Organska proizvodnja kao rešenje
Organska proizvodnja sa sobom nosi niz ograničenja, težak rad i ulaganje, ali i kvalitet i ne toliku konkurenciju na tržištu, barem ne u Srbiji. Kada je konkretno reč o organskom mesu, postoji veliki broj razloga zašto je ono bolje za ishranu ljudi od mesa dobijenog u konvencionalnoj proizvodnji. Mi smo za vas izdvojili pet razloga.
Organsko meso je zdravije
Organsko meso ima veću biološku i nutritivnu vrednost koja se sastoji u povećanom sadržaju vitamina i minerala, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, a naročito omega 3 masnih kiselina i antioksidanasa.
Iz tog razloga upotreba organskog mesa u ishrani je veoma značajna. Pre svega se preporučuje deci i trudnicama. Organsko meso ne sadrži aditive, hormone, konzervanse, emulgatore, veštačke boje, arome i pojačivače ukusa.
Organsko meso je bezbednije
Organska proizvodnja obično zahteva poštovanje strogih zakonskih propisa i obavezno se kontroliše od strane ovlašćenih sertifikovanih organizacija, ne smeju da sadrže hormone, pesticide, teške metale i aditive.
U ishrani stoke obično se koristi hrana koja je proizvedena na njivama bez upotrebe pesticida, hormona i mineralnih đubriva, a strogo se zabranjuje upotreba antibiotika i drugih lekova u njihovom lečenju. Najveća prednost organski uzgajane stoke jeste kvalitetna ishrana koja mora biti organskog porekla.
Nema genetske modifikacije
Genetski modifikovani organizmi i njihovi proizvodi apsolutno su zabranjeni u organskoj proizvodnji i ishrani stoke. Ova činjenica je garancija da je meso uzgajeno na organskim principima mnogo zdravije i ukusnije.
Organsko meso je ukusnije
Organsko meso ima karakterističan ukus, miris i boju, za koji često kažemo da je zaboravljeni ukus namirnica sa sela, pre svega zbog upotrebe sveže organske trave u ishrani goveda bez upotrebe koncentrata.
Dobrobit životinja i biodiverzitet
Zbog napredovanja životinja, organski standardi insistiraju na tome da životinje moraju imati dovoljno prostora za ispašu i svežeg vazduha kako bi se razvijale, pri čemu se garantuje sloboda u tom procesu. Organske farme i njihovi zaštitni pojasevi predstavljaju utočište za divlje životinje i domove pčelama, pticama i leptirima. Utvrđeno je da je na organskim farmama biljni i životinjski svet, kao i svet insekata veći i do 50%, što pozitivno utiče na biodiverzitet.
