Увођење напредног система плаћања у сточарском сектору отвара врата значајним побољшањима за сточаре, прехрамбену индустрију и крајње потрошаче. Док многе развијене земље већ дуго узимају у обзир меснатост свиња и говеда приликом одређивања цена, Србија је кoначно крочила путем иновација.
Шта је „Твининг“ пројекат?
Значајан корак ка унапређењу система постигнут је завршетком Твининг пројекта под именом „Подршка успостављању система класификације трупова у складу са Заједничком пољопривредном политиком ЕУ“. Овај пројекат је имао за циљ обуку радника на линији кланица товљеника и говеда, с фокусом на класификацију према меснатости.
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, др Иван Радовић, истиче да ће наредна година бити клучна за прилагођавање новим стандардима, а од 2025. године, кланице које обрађују више од 500 свиња и 40 говеда недељно мораће се прилагодити новом систему плаћања по квалитету.
Бенефити су вишеструки
Овај иновативни приступ имаће значајне последице на економику сточарства. Сточари који гаје свиње ће директно профитирати, будући да ће сада бити награђивани за квалитет меса, а не само за тежину живих животиња. Осим тога, прехрамбена индустрија очекује побољшање квалитета сировина, што ће резултирати производњом врхунских финалних производа.
Крајњи добитници овог новог система неће бити само сточари и индустрија, већ и потрошачи који ће имати прилику да уживају у квалитетнијим производима. Нови стандарди обећавају револуцију у приступу производњи меса, постављајући Србију као лидера у савременој сточарској пракси.
Квалитет пре квантитета
Иначе, процена квалитета меса теже се обавља на живој стоци па се из тог разлога, у државама где се овај систем примењује практикује наплата по маси и квалитету закланих трупова.
Према тим искуствима, сточари који улажу у производњу и имају квалитетне товљенике немају проблема, али се може очекивати да ће, са увођењем система плаћања по меснатости и у Србији, део сточара бити незадовољан ценама. Они сточари који су улагали у производњу и квалитетног товљеника неће имати проблема.
Органска производња као решење
Органска производња са собом носи низ ограничења, тежак рад и улагање, али и квалитет и не толику конкуренцију на тржишту, барем не у Србији. Када је конкретно реч о органском месу, постоји велики број разлога зашто је оно боље за исхрану људи од меса добијеног у конвенционалној производњи. Ми смо за вас издвојили пет разлога.
Органско месо је здравије
Органско месо има већу биолошку и нутритивну вредност која се састоји у повећаном садржају витамина и минерала, калцијума, магнезијума, гвожђа, а нарочито омега 3 масних киселина и антиоксиданаса.
Из тог разлога употреба органског меса у исхрани је веома значајна. Пре свега се препоручује деци и трудницама. Органско месо не садржи адитиве, хормоне, конзервансе, емулгаторе, вештачке боје, ароме и појачиваче укуса.
Органско месо је безбедније
Органска производња обично захтева поштовање строгих законских прописа и обавезно се контролише од стране овлашћених сертификованих организација, не смеју да садрже хормоне, пестициде, тешке метале и адитиве.
У исхрани стоке обично се користи храна која је произведена на њивама без употребе пестицида, хормона и минералних ђубрива, а строго се забрањује употреба антибиотика и других лекова у њиховом лечењу. Највећа предност органски узгајане стоке јесте квалитетна исхрана која мора бити органског порекла.
Нема генетске модификације
Генетски модификовани организми и њихови производи апсолутно су забрањени у органској производњи и исхрани стоке. Ова чињеница је гаранција да је месо узгајено на органским принципима много здравије и укусније.
Органско месо је укусније
Органско месо има карактеристичан укус, мирис и боју, за који често кажемо да је заборављени укус намирница са села, пре свега због употребе свеже органске траве у исхрани говеда без употребе концентрата.
Добробит животиња и биодиверзитет
Због напредовања животиња, органски стандарди инсистирају на томе да животиње морају имати довољно простора за испашу и свежег ваздуха како би се развијале, при чему се гарантује слобода у том процесу. Органске фарме и њихови заштитни појасеви представљају уточиште за дивље животиње и домове пчелама, птицама и лептирима. Утврђено је да је на органским фармама биљни и животињски свет, као и свет инсеката већи и до 50%, што позитивно утиче на биодиверзитет.