Pametne naočare danas mogu da snimaju iz prvog lica, prevode u realnom vremenu i uz pomoć veštačke inteligencije analiziraju prostor u kojem se nalazimo.
Više nisu tehnologija budućnosti, već uređaj koji se prodaje u milionima primeraka širom sveta. Dok tehnološke kompanije najavljuju revoluciju, sve je više pitanja o tome šta ove naočare zapravo beleže i koliko privatnosti korisnicima zaista ostaje.
Uz najnovije generacije ovih uređaja moguće je dopisivati se bez dodirivanja mobilnog telefona, prevoditi razgovore u hodu ili dobijati informacije o objektima i mestima u okruženju.
Recimo, korisnik može da pogleda stenu, zgradu ili predmet i odmah dobije informacije o tome šta vidi. Međutim, upravo te mogućnosti otvorile su i ozbiljne bezbednosne i etičke dileme.
Prevaznavanje lica izazvalo najveću zabrinutost
Posebno zabrinjava mogućnost povezivanja pametnih naočara sa softverima za prepoznavanje lica.
To praktično znači da osoba može da hoda ulicom, dok sistem u realnom vremenu identifikuje ljude koje kamera snimi i prikazuje njihove podatke dostupne na internetu ili društvenim mrežama.
Najpoznatiji i najkomercijalniji proizvod na tržištu trenutno su Meta Ray-Ban smart glasses, ali upravo kompaniju Meta prate ozbiljne kontroverze.
Prema navodima iz istrage, radnici angažovani u Keniji pregledali su privatne snimke korisnika, uključujući bankarske podatke i intimni sadržaj. Sami zaposleni su za švedske medije tvrdili da su gledali korisnike dok odlaze u toalet ili imaju intimne odnose.
Manje od dva meseca nakon tih tvrdnji, Meta je raskinula saradnju sa kompanijom koja je obavljala taj posao, što je dovelo do otpuštanja više od hiljadu radnika. Kompanija je saopštila da ozbiljno shvata optužbe i da se AI sadržaj pregleda kako bi se unapredilo korisničko iskustvo.
Evropski političari traže odgovore
Zbog svega su reagovali i evropski poslanici, koji su od Evropske komisije zatražili objašnjenje kako planira da odgovori na tvrdnje da Meta naočare mogu snimati korisnike u intimnim situacijama bez njihovog znanja.
Dodatnu zabrinutost izazivaju navodi stručnjaka da pojedini modeli mogu beležiti zvuk i podatke čak i kada korisnik misli da samo fotografiše.
„Meta naočare, recimo, dok pravite fotografiju mogu istovremeno snimati i zvuk i slati podatke na servere. Većina korisnika nije svesna šta se sve dešava u pozadini kada aktiviraju uređaj“, upozorava sagovornik u tekstu.
On tvrdi i da su tokom pojedinih testiranja otkriveni modeli koji se aktiviraju bez znanja korisnika.
„Dolazimo do problema snimanja trećih lica i intimnih situacija bez saglasnosti“, naveo je sagovornik.
Naočare koje „gledaju“ i kada nisu uključene
Sagovornik upozorava da kod pojedinih modela nije potrebno ni aktivirati naočare kako bi beležile ono što se dešava u njihovom okruženju.
„Pojedini modeli to mogu, mada za Meta naočare ne postoje potvrđeni podaci da rade upravo to“, pojasnio je on.
Poseban problem predstavlja činjenica da korisnici često bez čitanja prihvataju uslove korišćenja.
„Svi kliknemo ‘Agree’, a retko ko pročita sa čim se zapravo saglašava. Meta naočare imaju automatski uključenu opciju da koriste podatke za treniranje AI sistema kompanije“, upozorava sagovornik.
Tehnologija može pomoći slepima, ali i pratiti ljude
Pametne naočare već se koriste kao pomoć slepim i slabovidim osobama, za opisivanje okruženja ili čitanje teksta u realnom vremenu.
Međutim, najveću zabrinutost izaziva mogućnost njihove upotrebe za identifikaciju ljudi u svakodnevnim situacijama.
Kao primer naveden je projekat studenata sa Harvard University, koji su demonstrirali kako se pomoću ovih uređaja i komercijalnih softvera osoba može identifikovati gotovo trenutno.
„Ništa nije hakovano. Meta naočare samo su povezane sa legalno kupljenim softverom za prepoznavanje lica“, objasnio je sagovornik.
Sličan eksperiment izveden je i na konferenciji u San Francisco, gde je stručnjak za sajber bezbednost u realnom vremenu dobijao podatke o ljudima koje je sretao – imena, profile na društvenim mrežama i druge javno dostupne informacije.
„Najveći problem nije u samim naočarima, već u tome što ih možete povezati sa sistemima za biometrijsku identifikaciju. Čak i bez hakovanja, sistem može potpuno normalno da radi prepoznavanje lica“, upozorava sagovorni
