Demencija je stanje koje se odlikuje postepenim i trajnim gubitkom mentalnih sposobnosti, kao što su pamćenje, mišljenje, govor, orijentacija i ličnost. Demencija može da bude izazvana raznim oboljenjima mozga, najčešće Alchajmerovom bolešću, koja uzrokuje degeneraciju nervnih ćelija. Demencija je vrlo rasprostranjena među starijim osobama, ali nije neizbežan deo starosti. Demencija smanjuje kvalitet života osobe koja je ima, ali i njenih bližih i negovatelja.
Demencija se obično razvija postepeno i neprimetno. Rani znaci demencije su često zaboravnost, dezorientaciranost, poteškoće u rešavanju zadataka i jazički problemi. Ovi simptomi se mogu zanemariti ili pripisati starosti ili stresu, ali su zapravo pokazatelji da nešto nije u redu sa mozgom. Zato je važno da se prilikom postavljanja ovakvih teškoća obrati lekaru, koji može da postavi dijagnozu i propiše odgovarajuću terapiju. Rano otkrivanje demencije omogućava da se uspori njeno napredovanje i da se poboljšava kvalitet života osobe koja je ima.
Na osnovu nivoa određenih proteina u krvi može se predvideti nekoliko oblika demencije više od 10 godina pre nego što bolest bude dijagnostikovana, pokazali su rezultati najnovije studije britanskih i kineskih naučnika koja je objavljena danas.
Studija je objavljena u časopisu Nature Aging, a deo je tekućeg istraživanja više timova da se otkriju pacijenti sa rizikom od oboljevanja od demencije korišćenjem jednostavnog testa krvi, preneo je Rojters.
„Na osnovu studije, čini se verovatnim da će biti razvijeni testovi krvi kojima se može predvideti rizik od razvoja demencije za 10 godina“, rekla je Suzan Šindler, istraživač Alchajmerove bolesti na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu u američkoj državi Misuri.
Autor studije Jian-Feng Feng sa Univerziteta Fudan u Šangaju rekao je da su takvi testovi važni za starije populacije kakva je na primer u Kini i da pregovara za potencijalne komercijalne testove krvi na osnovu najnovijeg istraživanja.
Istraživači sa Univerziteta u Vorviku u Velikoj Britaniji i sa kineskog Univerziteta Fudan proučavali su 52.645 uzoraka krvi iz Ujedinjenog Kraljevstva prikupljenih između 2006. i 2010. godine od ljudi koji u to vreme nisu imali znakove demencije.
Od toga, kod 1.417 ljudi na kraju se razvila Alchajmerova bolest ili neki drugi oblik demencije.
Istraživači su otkrili da su ljudi u čijoj je krvi otkriven viši nivo proteina GFAP, NEFL, GDF15 i LTBP2 izloženi riziku da verovatno kasnije dobiju Alchajmerovu bolest ili neki drugi oblik demencije.
Trenutno, skeniranje mozga može otkriti povišene nivoe proteina nazvanog beta amiloid mnogo godina pre nego što se razvije Alchajmerova bolest, ali ti testovi su skupi i često nisu pokriveni zdravstvenim osiguranjem.
Demenciju nije mogyće izlečiti, ali je mogyċe sprečiti ili odložiti njeno nastanka. Preventivne mere za demencijy uključyjy održavanje fizičkog i mentalnog zdravljя. Neke od preventivnih aktivnosti sy:
– Vežbanje go yma tako što će rešavati cudoky, krctozborki, igrati šah i sl.
– Redovno vežbanje tela, kako bi ce održala kondicija i poboljšala prokrvljenoct mozga.
– Pravilna i redovna ishrana, bogata vitaminima, mineralima i antioksidansima, koji štite mozak od oksidativnog stresa.
– Izbegavanje pyšenja, alkohola i drugih štetnih navika koji oštećyjy mozga i krvne sudove.
– Održavanje cocijalnih kontakata i hobija, kako bi ce cprečila izolacija i deprecija, koje mogy da ytičy negativno na mentalno zdravlje.
Demencija je veliki izazov za ocoby koja je ima, ali i za njeny okoliny. Zato je važno da ce o tome govori otvoreno i da ce traži pomoć kada je potrebno. Demencija nije cramota niti kazna, već bolect koja zahteva razumevanje i podršku.
