Ruski arhitekta Nikola Krasnov projektovao je najvažnije državne zgrade između dva svetska rata, ali i broš za kraljicu Mariju, servis za ručavanje i vez za platnene salvete sa motivom Svetog Đorđa.
Oprobao se u arhitekturi i urbanizmu, ali i enterijeru. Ostavio je značajan trag i u primenjenoj umetnosti. Sa pravom se može reći da je Nikolaj Petrovič Krasnov bio ruski neimar Srbije. Uticao je na izgled Beograda, ali i brojnih gradova i varošica širom naše zemlje.
Biografija
Nikolaj Petrovič Krasnov (1864–1839) rođen je u Moskvi, završio je Moskovsko učilište slikarstva, vajarstva i graditeljstva 1885. godine. Radio je kao gradski arhitekta u Jalti, a zatim na Krimu na izgradnji dvoraca. Zbog toga je dobio zvanje „Arhitekte Ruskog Carskog Dvora” 1911. godine. Dve godine kasnije postao je i „akademik arhitekture”.
U Beograd je došao 1922. godine posle tridesetpetogodišnjeg plodnog rada. U ovom gradu je našao svoj novi dom sa mnoštvom već pristigle ruske emigracije. Zaposlio se u Ministarstvu građevina Kraljevine SHS gde je postao inspektor Arhitektonskog odeljenja i do svoje smrti, 1939. punih sedamnaest godina rukovodio projektantskom grupom u Odseku za monumentalne građevine.
Iako mu je pravo ime Nikolaj u znak zahvalnosti i odanosti novoj otadžbini na svim projektima potpisivao se kao Nikola. Sahranjen je 1939. godine na ruskoj parceli beogradskog Novog groblja.
U periodu između dva svetska rata trebalo je obnoviti ratom razorenu zemlju. Trebalo je i nadomestiti i profesionalni nedostatak projektanata izgubljenih u Prvom svetskom ratu.
Posebno se isticao
U najsloženijim graditeljskim programima, pre svega rešavanju projektnih rešenja za monumentalna administrativna državna i prestonička zdanja prednjačili su upravo ruski emigranti, među kojima se posebno isticao Krasnov.
Igrom sudbine koja ga je, zajedno sa porodicom, dovela u Srbiju i u kojoj se trajno nastanio, ubrzo je, još jednom u svojoj profesionalnoj karijeri, poneo epitet dvorskog neimara. Rad u proverenom akademskom stilu, kojim je tako suvereno vladao u svojim projektima učinili su da dobije novog mecenu – ovoga puta u ličnosti kralja Aleksandra Drugog Karađorđevića.
Krasnov je takođe bio poštovan i omiljen i među svojim kolegama saradnicima iz Arhitektonskog odeljenja, koji su ga od milja zvali Čiča Krasnov, o čemu, uz brojnu arhivsku građu svedoče i sećanja arhitekata savremenika.
Teško pobrojati šta je projektovao
Teško je pobrojati šta je sve projektovao, osmislio, nacrtao… Bio je autor monumentalnih objekata i palata koje su se gradile novoj, znatno većoj državi od one pre Prvog svetskog rata.
Bile su to zgrade za Državni savet i Glavnu kontrolu Kraljevine Jugoslavije, Ministarstva finansija, Doma narodne skupštine, zgrada Državne arhive… Sve do onih nešto skromnijih gabarita, ali podjednako važnih u kulturnom, prosvetnom i privrednom razvoju Kraljevine (Pozorište “Manjež“ u Beogradu, gimnazije u Užicu i Bijelom Polju, Narodna škola u Svetog Nikoli, carinarnice u Prahovu i Đevđeliji, Pošta i telegraf u Pančevu, Ruski sokolski dom u Beogradu i Dom slobodnih zidara, takođe i uređenje Kur-salona u Banji Koviljači).
Projektovao je i sakralne objekte među kojima su crkva Ružica u Beogradu, projekti za ikonostas manastira Svetog Romana i darovna zvona kralja Aleksandra Drugog i kraljice Marije Karađorđević namenjena hramovima širom Kraljevine.
Tu su i dvorski rezidencijalni objekti (Kraljevski dvor na Dedinju, Mauzolej i zadužbinu dinastije Karađorđević na Oplencu), zatim Mosta kralja Aleksandra Drugog Ujedinitelja, kao i memorijalne arhitekture, posvećene srpskim ratnicima i stradalnicima u Prvom svetskom ratu (spomen-kosturnice na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku u Solunu i na ostrvu Vido, projekti za spomenike u Grbavču, Tirani, Elbasanu i Skadru, zaslužnima za otadžbinu, narodnim poslanicima i komandantima, spomen-česme) a čijoj je izradi prilazio sa posebnom pažnjom i pijetetom.
Posvećen radu na terenu
Uz rad u ateljeu bio je podjednako posvećen i radu na terenu. Posebno kada je bilo u pitanju proučavanje narodnog graditeljstva (fotografije i skice srpskih domaćinstava u centralnoj i Južnoj Srbiji – Despotovac, Jagodina, Aleksinac, Niš, Medveđa). Podjednako važan deo njegovog opusa čini i rad iz oblasti heraldike. Skicirao je Orden jugoslovenske krune, za srpsku verziju ordena Svetog Andreja Prvozvanog. Takođe i broš kraljice Marije sa motivom dvoglavog orla. Tu je još i fasadna heraldika na pojedinim objektima za koje je već izrađivao projekte.
Nesumnjivo je da su Krasnov kao i drugi ruski graditelji umnogome unapredili izgradnju i izgled Srbije. Pre svih Beograda, ali i gradova širom Srbije. Do danas su ostali upamćeni kao ugledni projektanti koji su značajno obeležili jednu epohu u istoriji srpskog graditeljstva.
