Svetsko prvenstvo u SAD, Kanadi i Meksiku donelo je brojne pozitivne trendove, ali se jedan negativan kontinuirano nastavlja. Iako gledamo nikada veći broj učesnika i utakmica na Mundijalu, golovi iz slobodnih udaraca postali su prava retkost. Ovaj neverovatan podatak izaziva veliku pažnju ljubitelja fudbala širom sveta, a posebno na našim prostorima, gde su „slobodnjaci” decenijama bili zaštitni znak reprezentacije.
Istorija majstorstva: Kako su Srbija i Jugoslavija tresle mreže
Reprezentacija Srbije, kao naslednica SFRJ i SR Jugoslavije, ostavila je dubok trag na svetskim prvenstvima upravo kroz direktne pogotke iz prekida. Seriju je otvorio Dragan Džajić još 1974. godine protiv Zaira (današnji DR Kongo). Najznačajniji gol ipak je delo Dragana Stojkovića Piksija iz 1990. godine, kada je u osmini finala u Italiji srušio Španiju.
Sledeći veliki trenutak dogodio se u Francuskoj 1998. godine, kada je Siniša Mihajlović majstorski savladao golmana Irana, što je donelo ključnu pobedu za prolaz iz grupe. Poslednji takav pogodak za Srbiju delo je Aleksandra Kolarova na Mundijalu 2018. u Rusiji protiv Kostarike. Sa ova četiri gola Srbija deli peto mesto na večnoj listi sa Engleskom, Nemačkom i Urugvajem, dok je apsolutni rekorder Brazil sa čak 13 pogodaka.
Kvadrat inteligencije i manjak „fri-kik” specijalista
Danas se golovi iz slobodnih udaraca čine kao daleka prošlost. Sportski novinar Robert Hrkać, autor knjige o najvećim utakmicama 21. veka, ističe da je sve manje specijalista za ovu vrstu udaraca. Nekada smo imali Pirla, Žuninja, Pjanića i Mihajlovića, dok danas, ako je Lionel Mesi u 39. godini i dalje najbolji izvođač na svetu, to jasno pokazuje u kom smeru fudbal ide. S druge strane, dugogodišnji urednik „Sportskog žurnala” Mihajlo Todić smatra da je slobodan udarac merilo inteligencije i tehničkog shvatanja kako da se uputi lopta, što današnjim igračima često nedostaje.
Nauka, taktika i savršena odbrana modernih golmana
Fudbalski trener Dragan Šele Nikolić objašnjava da moderan fudbal zahteva ogroman fizički rad, zbog čega igrači manje vremena posvećuju individualnim veštinama na treninzima. Takođe, živi zidovi su danas besprekorno organizovani, a uvođenje igrača koji leži iza zida potpuno je zatvorilo opciju niskih udaraca.
Vladimir Novaković, novinar Sport Kluba, naglašava da je elitni sport potpuno pao u ruke nauke. Analitičari i stručni štabovi danas donose odluke na osnovu statistike koja kaže da direktni udarci imaju izuzetno nizak procenat realizacije (jedva 2 do 3 odsto u poslednje vreme). Ekipe poput Arsenala, koje su nekada šutirale iz svakog trećeg slobodnog udarca, sada u 95 odsto slučajeva biraju uigrane akcije, centaršuteve i ubacivanja koja stvaraju haos u petercu, jer je ta taktika statistički mnogo efikasnija.
Konačno, i golmani su nehumano napredovali kroz detaljne analize šutera i specijalne treninge reakcije. Sve to dovodi do činjenice da su fudbalski zanatlije zamenili atlete, pa će istinska magija iz slobodnih udaraca narednih godina biti još ređa pojava na najvećim svetskim smotrama.
