Sretenje naglašava jedinstvo i zavetni karakter srpskog naroda Srbije i Republike Srpske, a susret koji ovaj praznik simbolizuje ukazuje i na susret sa Bogom, rekao je teolog Nebojša Lazić.
Lazić smatra veoma značajnim što se u ovom momentu Srbija, matica, susreće sa najmlađim oblikom srpske državnosti koji je nastao kao brana odbrane od genocida u Drugom svetskom ratu.
„Da se to ne bi ponovilo, stvorena je Republika Srpska i ovo Sretenje ima tu duhovnu dimenziju okrenutosti ka opstanku“, naveo je Lazić, pojasnivši da Sretenje znači sresti drugog čoveka.
On je podsetio da se ustanci nisu dešavali samo na teritoriji današnje Srbije, nego i u drugim krajevima današnje Republike Srpske, poput Nevesinja.
Napomenuo je i da se borba Karađorđevića nije završila oslobađanjem Šumadije, nego da se Petar Prvi Karađorđević borio u srpskim zemljama kao Petar Mrkonjić.
„To je stara zavetnost i mi smo sada dobili tu svest da se sretnemo jedni sa drugima, da se sretnemo sa našom istorijom i sa našom državnošću, ali to ne znači da nije postojala pre“, rekao je Lazić.
On je naglasio značaj postojanja Republike Srpske, ali i Srbije kao matice, te „susreta“ srpskog naroda, što znači i susret sa Bogom, podsetivši na Svetog Simeona Bogoprimca kada je u hramu primio Bogomladenca Hrista.
On je dodao da to predstavlja put ka zavetu kneza Lazara, ali i svetosrpskom zavetu kao nečemu što je održalo srpski narod.
„Kada tu metafiziku uklopimo u državnost dobijemo garant opstanka i postojanja Srba gde god postojimo i gde smo se izborili da postojimo čuvajući naše domove“, rekao je Lazić.
On je podsetio da se Sretenje slavi 40. dan nakon Božića po gregorijanskom kalendaru, kao i da u Svetom pismu piše da je taj dan Bogorodica povela svoga sina u jerusalimski hram, gde ga je sreo starac Simeon, koji je tada rekao da su njegove oči videle spasenje za sve narode.
Napomenuo je da se ovaj praznik slavi i kao spomen na zbor u Orašcu 1804. godine kad je dignut Prvi srpski ustanak, ali i kao Dan ustavnosti Srbije, kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Srbije, odnosno Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav.
