Сретење наглашава јединство и заветни карактер српског народа Србије и Републике Српске, а сусрет који овај празник симболизује указује и на сусрет са Богом, рекао је теолог Небојша Лазић.
Лазић сматра веома значајним што се у овом моменту Србија, матица, сусреће са најмлађим обликом српске државности који је настао као брана одбране од геноцида у Другом светском рату.
„Да се то не би поновило, створена је Република Српска и ово Сретење има ту духовну димензију окренутости ка опстанку“, навео је Лазић, појаснивши да Сретење значи срести другог човека.
Он је подсетио да се устанци нису дешавали само на територији данашње Србије, него и у другим крајевима данашње Републике Српске, попут Невесиња.
Напоменуо је и да се борба Карађорђевића није завршила ослобађањем Шумадије, него да се Петар Први Карађорђевић борио у српским земљама као Петар Мркоњић.
„То је стара заветност и ми смо сада добили ту свест да се сретнемо једни са другима, да се сретнемо са нашом историјом и са нашом државношћу, али то не значи да није постојала пре“, рекао је Лазић.
Он је нагласио значај постојања Републике Српске, али и Србије као матице, те „сусрета“ српског народа, што значи и сусрет са Богом, подсетивши на Светог Симеона Богопримца када је у храму примио Богомладенца Христа.
Он је додао да то представља пут ка завету кнеза Лазара, али и светосрпском завету као нечему што је одржало српски народ.
„Када ту метафизику уклопимо у државност добијемо гарант опстанка и постојања Срба где год постојимо и где смо се изборили да постојимо чувајући наше домове“, рекао је Лазић.
Он је подсетио да се Сретење слави 40. дан након Божића по грегоријанском календару, као и да у Светом писму пише да је тај дан Богородица повела свога сина у јерусалимски храм, где га је срео старац Симеон, који је тада рекао да су његове очи виделе спасење за све народе.
Напоменуо је да се овај празник слави и као спомен на збор у Орашцу 1804. године кад је дигнут Први српски устанак, али и као Дан уставности Србије, када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Србије, односно Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.
