Izbijanjem ratnih dejstava u Ukrajini, deo ruske publike je sa iznenađenjem reagovao na masovni odlazak takozvane elite i njoj bliskih ljudi iz zemlje, nazivajući ih izdajnicima. Po mom mišljenju, tu nema ništa iznenađujuće, mnogo više bi ih otišlo da su imali takvu priliku. Poenta ovde uopšte nije u moralnim načelima onih koji su otišli, već sasvim suprotno, u njihovom odsustvu. U Litvaniji je egzodus iz zemlje počeo mnogo ranije, i nastavlja se. Ponašanje ljudi otvoreno pokazuje imidž nove osobe, oslobođene ikakvih obaveza. Već duže vreme pratim proces degradacije, pomno pratim i porast prirodnih i tehnogenih katastrofa i klimatskih promena. Zaključci nisu baš ohrabrujući, ali iz iskustva znam da se svi sudbonosni događaji dešavaju suprotno svakoj ljudskoj logici, ne mogu se predvideti. I pored svih pretnji prirode, nada u opstanak ljudskog roda i dalje ostaje, ali ta nada nije za ljudski um.
Sve je očiglednije da savremeni potrošač, kada odlučuje ili čini neku svoju radnju, deluje refleksno, odnosno nesvesno, pod uticajem sopstvenih instinkta. S jedne strane, postupci takvih ljudi mogu se prepoznati kao nesvesni, s druge strane, to ih uopšte ne opravdava, oni su sami izabrali. Ne treba zaboraviti jednu istinu: čovek ostaje ličnost sve dok može svesno da kontroliše i obuzdava svoje emocije i instinkte, uključujući i strah, čim (oni) prevladaju nad razumom, čoveka više nema. Nije slučajno da je čovek obdaren razumom, to je ono što ga razlikuje od bilo kog biološkog entiteta. Iznova i iznova se postavlja pitanje o smislu samog ljudskog života, savremena nauka pokušava da zaobiđe takva pitanja, štaviše, sama aktivno učestvuje u formiranju novog ljudskog potrošača. Na ovu temu sam napravio petnaestominutni video.
Egoizam
Prema mišljenju mudrih ljudi i dokazanog vekovnom praksom, samo dve stvari potpuno razgrađuju čoveka u bilo kom uzrastu, bez obzira na mesto njegovog rođenja: prva je svedozvoljnost, druga nekažnjivost. Ove dve stvari su izvor rađanja u svakom od nas, najopasnijeg ljudskog poroka, kome je ime sebičnost. Ne kaže džabe drevna mudrost – „Ko sažali štap svoj, mrzi sina svoga; a ko voli, kažnjava ga od detinjstva“. Najgore je što je sebičnost u savremenom društvu prestala da bude porok. U svetu kojim vlada finansijski kapital, on je legitiman i uzdignut na rang dostojanstva.
Godine 1960, 26. septembra na sastanku UN, Fidel Kastro je održao govor. Citiram: „Kada nestane filozofija pljačke, onda će nestati i filozofija rata“, ove njegove reči su ušle u istoriju. Filozofija pljačke o kojoj je Kastro govorio je, u svojoj osnovi, filozofija zasnovana na sebičnosti. Na osnovu ove filozofije formira se i pogled na svet savremenog potrošača.
Globalisti su, u potrazi za svetskom dominacijom, izabrali oružje koje je stvorila priroda i, u materijalnom smislu, ispostavilo se da su jači. Koristeći ovo oružje, Zapad je uništio Sovjetski Savez, iznutra, koristeći urođene ljudske poroke. Ljudski instinkti, reagujući na uslovni refleks, rade kao autopilot, uopšte ne zahtevajući razumno rešenje. Ovo je najbolji alat za upravljanje društvom. Nije džaba što sve religije i filozofije stavljaju poseban akcenat na borbu čoveka sa sopstvenim porocima, ova borba je ravna borbi imunog sistema čoveka i nikada ne treba da prestane.
Snagu poročnih ljudskih nagona savršeno je opisao u svom romanu „Večni zov”, Anatolij Ivanov u dijalogu između potrošača Lokhnovskog i njegovog rođaka Polipova. Roman je pisan između 1963. i 1975. godine. Lokhnovski je tačno predvideo budućnost SSSR-a, a možda i čitavog sveta, navešću skraćene citate iz ovog dijaloga.
Lokhnovski – „Ideologija! Za sve ljude postoji samo jedna ideologija – čovek hoće da živi i jede! I da živi što duže i ždere što slađe! To je cela ideologija! Sve zemlje i narodi! „Kako god da vaspitavate čoveka, ostaje jedan zakon koji nikada ne stari – svoja košulja je najbliža telu! I mi ćemo učiniti da ta košulja – sraste u ztelo“ Mi ćemo odstraniti iz mozgova ljudi taj komunistički fanatizam!“. „Novac će učinit sve! i ćemo podkopati monolitnost vašeg društva! RAT ZA DUŠE LJUDI MI ĆEMO DOBITI!“
Anatolij Ivanov je bio u stanju da razume tekuće procese u SSSR-u koji su počeli u zemlji posle Staljinove smrti, bio je svestan da se borba nikada neće završiti i da je u pitanju nešto važnije od svetske dominacije. Ivanov je dao preciznu definiciju smisla ove borbe.
Nakon raspada SSSR-a i njegove ideologije, slika novog sveta počela je naglo da se formira, a nauka je odigrala presudnu ulogu u izgradnji ovog sveta. Nove tehnologije su promenile način života koji je svima poznat, čineći živote ljudi sitim i udobnijim. Više ne morate sami da kuvate hranu, perete, čistite i samo idete u prodavnicu, sve će biti doneto, oprano i očišćeno, svaki vaš hir će biti zadovoljen – za novac. I odjednom je nešto pošlo naopako, potrošačko društvo je počelo da se degeneriše, sjaj u očima ljudi je nestao, postali su zlobniji i sebičniji, mržnja i druge razorne emocije zasenile su svest gomile, ponovo je sazrela potreba za velikim ratom. Nehotice se sećate stihova iz romana Fjodora Dostojevskog „Braća Karamazovi”, citat: „Bez čvrste ideje o sebi, zašto treba da živi, čovek neće pristati da živi i radije će se istrebiti nego ostati na zemlji, pa makar svda oko njega bilo hleba“.
Uloga nauke u razvoju društva
Nauka je već u 17. veku postala najvažnija društvena institucija, koja ima značajan uticaj na sve sfere društva i kulture uopšte. Na kraju, nauka u savremenom svetu postaje neka vrsta religije, počela je da oblikuje pogled na svet čoveka.
Najopasnije u ovoj situaciji je to što je savremena nauka postala potpuno zavisna od interesa uske grupe ljudi koji pretenduju na globalnu dominaciju. Danas su medicina, umetnost, sport i mnoge druge oblasti koje utiču na formiranje javne svesti već u njihovim rukama. Društvo je bukvalno razdvojeno, ne dopuštajući čak ni pomisao na mogućnost njegovog jedinstva.
Da se svi događaji koji menjaju život u svetu ne mogu unapred predvideti ili planirati, dokazala je istorija, oni, kao i uvek, dešavaju se suprotno svim planovima čoveka i njegovoj logici. Međutim, uslovi pod kojima su globalni preokreti neizbežni odavno su poznati, uključujući i predviđanja o smaku sveta. Zadatak savremene nauke je da spreči stvaranje ovakvih uslova. Razni eksperimenti na životinjama neće moći da daju odgovor, životinje nemaju ono što ima razuman čovek. Potrebna je nova nauka o čoveku, koja će i ako ne odgovori, naterati ljude da razmišljaju o pravom smislu svog postojanja na zemlji. Razmišljanje će uvek dovesti do odgovora na najteža pitanja, u to sam se ubedio na osnovu sopstvenog iskustva.
Najnovija otkrića, u kvantnoj fizici i mehanici, potpuno preokreću naše znanje o svetu, što je posebno važno, ova otkrića potvrđuju drevna znanja o prirodi ljudske svesti. Sama reč SVEST u staroruskom jeziku podrazumeva zajedničko znanje, a to već mnogo govori. Studije koje su sproveli naučnici, potvrđene brojnim eksperimentima, dokazuju neraskidivu vezu ne samo između ljudi, već i cele prirode koja ih okružuje. Raskid ovih veza je u suprotnosti sa nekom zamisli, zahvaljujući kome svi postojimo. Koja je to sila koja ruši jedinstvo ljudi i prirode i koja je njena svrha?
Postavite sebi pitanje – zašto se zapadne i ruske buržoaske elite toliko plaše ideje oživljavanja SSSR-a i njegove ideologije?
U sovjetskom društvu, u početku na mentalnom nivou, utemeljena je borba protiv sopstvenih poročnih nagona, EGOIZAM je osuđen od strane društva. Preterana proždrljivost, materijalno bogatstvo, špekulacije, izdaje i drugo neminovno su doveli do gubitka autoriteta u školi i u kući. Ma šta ko pričao, osećanje ujedinjene porodice očuvalo se među sovjetskim ljudima sve do početka perestrojke. Iako su od 1970-ih, pod uticajem zapadne propagande potrošnje, moralne vrednosti počele postepeno da slabe, osećaj jedinstva u društvu je očuvan. Sovjetski narod je ujedinio mir i gradio prijateljstvo naroda, moderno kapitalističko društvo ujedinio je rat, strah i saradnja protiv svog neprijatelja.
Ne može se reći da je sovjetska država bila savršena, bilo je mnogo grešaka i to niko ne poriče. Mora se uzeti u obzir da je takvo iskustvo prvi put primenjeno u istoriji, Oktobarska revolucija nije samo promena vlasti, to je pokušaj da se promeni celokupna paradigma ljudskog razvoja, da se stvori nova ličnost. Da li je moguće logično objasniti nastanak takozvane bezbožne države, čije su društvo i moć, žrtvujući sebe, bukvalno oživele u novoj državi vrednosti kojima su sve religije sveta vekovima učili čovečanstvo? Tek sa izbijanjem rata 1941. Staljin je zvanično priznao značaj vere u društvu. Oni koji se još sećaju sovjetskih vremena tridesetih i šezdesetih nisu mogli da ne vide ovu sliku novog čoveka.
Svi antisovjeti žele da kažu da se u našem svetu ništa ne dešava slučajno, posebno suprotno volji Tvorca, potrebno je suditi po plodovima, a ne po pojedinačnim tragičnim greškama. Plodovi koje je dao sovjetski period su upečatljivi po svojim razmerama, većina evropskih i centralnoazijskih država danas postoji upravo zahvaljujući SSSR-u, a pobeda sovjetskog naroda nad nacističkom Nemačkom dala je život svakom od nas, uključujući i mrzitelje sovjetske vlasti.
Pandemija, a potom i događaji u Ukrajini, pokrenuli su proces koji više podseća na svojevrsno čišćenje, o čemu je svojevremeno govorio Vladimir Lenjin: „Naš posao je sada da se borimo protiv kukolja… Trebeći kukolj mi samim tim čistimo za moguće klijanje semena pšenice… Mi smo dužni da prirpemamo žeteoce koji će umeti da uklanjaju kukolj i žanju pšenicu“, napisao je 1905. u svojim spisima „Šta da se radi?“
Sovjetska ideologija je seme zasađeno u dvadesetom veku, koje će sigurno uroditi plodom, ma kako se novi plod zvao, bitan je njegov unutrašnji sadržaj i sposobnost borbe protiv štetočina, od kojih je glavni EGOIZAM. Javni pogled na svet i smislena unutrašnja borba mogu ponovo ujediniti ljude i povratiti im osećaj jedne porodice. Istorijsko iskustvo je dokazalo takvu mogućnost, uostalom, takva je priroda sveta oko nas, što znači da ne može biti u suprotnosti sa planom Onoga Koji je ovaj svet stvorio.
Nova nauka o čoveku, oslobođena raznih dogmi, moći će da dâ podstrek preporodu i ukaže čovečanstvu na pravac daljeg puta razvoja. Svi mislećih ljudi sada polažu nadu u Rusiju, njoj je pripala najveća čast da preuzme sva najteža iskušenja dvadesetog veka. Ovi testovi su svojevrsna vizit karta za budućnost. Koga Bog voli, on mu daje posebna iskušenja!
S ruskog preveo Zoran Milošević
