Pismo je fizička manifestacija govornog jezika. Smatra se da je čovek razvio jezik oko 35.000 godina p.n.e. o čemu svedoče pećinski prikazi iz perioda kromanjonca (oko 50.000-30.000 godina p.n.e.) koji očigledno izražavaju koncepte koji se tiču svakodnevnog života. Ovi prikazi ukazuju na postojanje jezika jer, u nekim slučajevima, izgleda da pričaju priču (recimo, o lovačkoj ekspediciji tokom koje se odigravaju određena zbivanja) umesto da budu samo slike životinja i ljudi.
Pisani jezik se, međutim, ne pojavljuje sve do Sumera, u južnoj Mesopotamiji, oko 3500-3000. godine p.n.e. Ovaj rani sistem pisanja naziva se klinasto pismo i sastoji se od utiskivanja specifičnih znakova u vlažnu glinu pomoću trske. Egipćani su imali pismo još pre uspona Arhaičkog dinastičkog perioda (oko 3150. p.n.e.) i smatra se da se razvilo od mesopotamskog klinastog pisma (mada je ova teorija sporna) a poznato je kao hijeroglifsko pismo.
Fonetski sistemi pisanja Grka („fonetski“ od grčkog phonein – „jasno govoriti“), a kasnije i Rimljana, došli su iz Fenikije. Feničanski sistem pisanja, iako sasvim drugačiji od onog u Mesopotamiji, ipak duguje svoj razvoj Sumerima i njihovim dostignućima u pisanoj reči. Nezavisno od Bliskog istoka i Evrope, pisanje je razvijeno u Mezoamerici od strane Maja oko 250. god. sa određenim dokazima koji ukazuju na period već od 500. god. p.n.e. i, takođe nezavisno, od strane Kineza.
Egipćani su stvorili hijeroglife otprilike u isto vreme kada je izmišljen klinopis u Mesopotamiji. Koji je sistem prvi izmišljen je predmet diskusije među naučnicima.
Džejms Alen, profesor emeritus egiptologije na Univerzitetu Braun, tvrdi da su egipatski hijeroglifi prvi izmišljeni, oko 3200 godina pre naše ere, dok najraniji klinasti natpisi datiraju iz oko 2900. godine pre naše ere. Međutim, mnogi naučnici se ne slažu sa tim.
Na primer, Orli Goldvaser, profesor egiptologije na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu, napisao je da je klinopis verovatno prvi razvijen.
„Na osnovu dokaza koji su dostupni, čini se najverovatnije da je pisanje rođeno u Mesopotamiji“, napisao je Goldvaser u jednom poglavlju knjige „Faraonova zemlja i dalje: Drevni Egipat i njegovi susedi“.
U oba slučaja, klinopis i hijeroglifi su prilično različiti, a čini se da su se ova dva sistema razvila nezavisno jedan od drugog.
„Klinopis i hijeroglif su previše različiti da bi jedan direktno uticao na drugog“, rekao je Alen. Klinasti znaci „predstavljaju cele reči ili slogove“, dok hijeroglifi „predstavljaju reči ili pojedinačne suglasnike“ i ne predstavljaju samoglasnike, primetio je Alen.
Goldvaser je napisao da iako su ova dva sistema prilično različita, moguće je da je pronalazak klinastog pisma u Mesopotamiji pomogao da inspiriše Egipćane da izmisle hijeroglife, prenosi sajt „Live science“.
