Dok je većina evropskih zemalja proterala cigarete iz zatvorenih prostorija, a ponegde je čak zabranjeno pušiti ih i na nekim javnim mestima, „tihe ubice“ i dalje odolevaju u Srbiji.
Duvanski dim zmijuga po većini kafića, kafana, barova i restorana, pa i u onima u kojima postoje „pušački“ i „nepušački“ deo – kao da dim zna dokle sme da ide da ne pređe nenacrtanu granicu.
Pojedine zemlje, poput Kanade, otišle su najdalje u borbi protiv pušenja, označavajući svaku cigaretu upozorenjem o njihovoj štetnosti.
Na paklicama cigareta koje se prodaju u Srbiji takođe postoje upozorenja, najčešće: „Pušenje ubija. Duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini“.
Ali podaci koji se već nekoliko godina ne menjaju govore da pušači gotovo i ne obraćaju pažnju na njih.
Trećina stanovnika Srbije su pušači, više je žena, nego muškaraca zavisnih od nikotina, a zabrinjavajući broj maloletnika koristi cigarete ili neki drugi duvanski proizvod, najčešće snus, vajpove ili nargile.
I pored upozorenja stručnjaka da duvan štetno deluje na organizam, i kao jedan od faktora rizika, zajednički za četiri najzastupljenije bolesti u svetu – bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, dijabetes i hronične respiratorne bolesti, odlučniji koraci vlasti ka zabrani pušenja još nisu preduzeti, sem redovnog povećanje cena paklica cigareta usled rasta akciza.
U Srbiji se svakog 31. januara tradicionalno obeležava Nacionalni dan bez duvana, ove godine pod sloganom „365 dana bez duvana“.
Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ pokrenuo je sajt Ostavi pušenje na kojem se nudi plan za odvikavanje, a pušači mogu da provere koliko su zavisni od nikotina i izračunaju koliko ih mesečno koštaju cigarete.
Srbija i pušenje: Šta pokazuju brojke?
Srbija je na sedmom mestu u svetu po broju pušača – 40,6 odsto stanovnika, podaci su sajta Njorld Population Revienj.
Više je pušača među ženama (41,2 odsto), nego među muškarcima (40 odsto).
Ovi procenti znače da skoro svaka treća žena i svaki četvrti muškarac u Srbiji puše.
Od evropskih zemalja, iza Srbije su Grčka (39,1 odsto), Bugarska (38,9 odsto)i Bosna i Hercegovina (38,3 odsto).
U Hrvatskoj je, prema istom izvoru, broj pušača 36,6 odsto od ukupnog stanovništva.
Prema podacima Evropskog informativnog sistema za kancer (ECIS), Srbija na drugom mestu u Evropi po stopi oboljevanja i smrtnosti od raka pluća, odmah iza Mađarske.
Više od 26 odsto stanovništva Srbije starije od 15 godina svakodnevno pali cigaretu, dok 15,8 odsto puši 20 i više cigareta na dan, podaci su „Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine“.
Od raka pluća u Srbiji svake godine oboli 7.000 ljudi od kojih umre oko 5.000, a pušenje je glavni faktor rizika.
Srbija je i jedna od retkih zemalja Evrope koja još nije donela zakone kojima se zabranjuje pušenje u zatvorenim ugostiteljskim objektima.
Iako je Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu usvojen još 2010. godine, on zabranjuje pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u javnom prevozu, ali su ugostiteljski objekti izuzeti.
Prema podacima „Istraživanja o ponašanju u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji“ iz 2022. godine, cigarete je bar jednom tokom života pušilo 15,1 odsto učenika (14,5 odsto dečaka i 15,6 odsto devojčica).
Iako određeni broj učenika koji proba cigarete ne nastavlja da puši, veliki je i procenat učenika koji su pušili u prethodnih 30 dana i koji prema tom kriterijumu spadaju u kategoriju pušača.
U poređenju sa 2018. godinom, procenat pušača cigareta je povećan u mlađim razredima, a smanjen u prvim razredima srednjih škola.
Rezultati istraživanja pokazuju i da svaki peti učenik prvog razreda srednjih škola (19,9 odsto) koristi elektronske cigarete, kao i da je upotreba ovih proizvoda popularna i među dečacima i devojčicama.
Snus i/ili nikotinske vrećice je u Srbiji probalo 4,9 odsto učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvog razreda srednje škole, sa većom učestalošću među dečacima u svim razredima uključenim u istraživanje.
Najveći procenat učenika koji su probali ovaj proizvod je među dečacima prvog razreda srednjih škola (11 odsto).
Britanija objavila rat vajpovima
Najnovija mera britanske vlade usvojena poslednjih dana januara 2024. godine je da zabrani vajpove za jednokratnu upotrebu kao deo planova u borbi protiv sve većeg broja mladih koji koriste ove duvanske uređaje.
Biće uvedene i mere za sprečavanje prodaje vajpova deci i za suzbijanje ciljane prodaju maloletnicima.
U Velikoj Britaniji je već protivzakonito prodavati bilo koji vajp mlađima od 18 godina, ali vajpovi za jednokratnu upotrebu, često prodavani u manjim, šarenijim pakovanjima od onih koje se mogu ponovo puniti – „ključni su pokretač alarmantnog porasta ove navike kod mladih“, navodi vlada.
Prema podacima organizacije Action on Smoking and Health, beleži se porast dece i mlađih maloletnika među pušačima.
Navode da sada 7,6 odsto mladih Britanaca od 11 do 17 godina redovno ili povremeno puši, u odnosu na 4,1 odsto u 2020.
Šta se dešava u organizmu nakon prestanka pušenja?
Već 20 minuta nakon prestanka pušenja rezultati krvnog pritiska su bolji, kao i rad srčanog ritma, pokazuju istraživanja. Bolja je cirkulacija nogu i ruku.
12 sati kasnije nivo ugljen-monoksida u krvi opada i poboljšava se snabdevanje kiseonikom
2 nedelje do 3 meseca kasnije kapacitet pluća počinje da se poboljšava, smanjuje se rizik od srčanog udara, cirkulacija se poboljšava i funkcija pluća se povećava
1 mesec do 9 meseci kasnije nadražujući kašalj se smanjuje, problemi sa disanjem postaju blaži
12 meseci kasnije rizik od razvoja koronarne bolesti je prepolovljen
5 do 15 godina kasnije rizik od infarkta je znatno niži, smanjuje se za 50 odsto, uporediv sa rizikom kod nepušača
10 godina kasnije rizik od umiranja od raka pluća upola je manji od nego kod pušača, rizik od razvoja različitih karcinoma je znatno smanjen (usna šupljina, grlo, jednjak, bubrezi, bešika i pankreas)
15 godina kasnije rizik od razvoja koronarne bolesti srca smanjuje se na nivo kao i kod nepušača.
SZO: Najveća pretnja svetskom zdravlju
Podaci Svetske zdravstvene organizacijie govore da je „duvanska epidemija“ jedna od najvećih pretnji zdravlju sa kojom se svet ikada suočio.
Više od osam miliona ljudi godišnje umre od posledica pušenja, od čega je 1.3 miliona nepušača koji su bili izloženi duvanskom dimu.
Mnoge zemlje su, u cilju borbe protiv duvanskog dima, zabranile reklamiranje duvanskih proizvoda i sponzorisanje od strane duvanskih kompanija.
Trećina zemalja na svetu (66), koje predstavljaju četvrtinu sveukupnog svetskog stanovništva, potpuno je zabranila reklame i sponzorisanja, u cilju da spreči duvanske kompanije da dođu do novih korisnika.
