Nije tajna da su globalne stope gojaznosti rasle tokom poslednjih nekoliko decenija. Međutim, nova analiza kvantifikuje taj porast.
Više od milijardu ljudi širom sveta živelo je s gojaznošću do 2022. godine, izveštavaju istraživači 29. februara u časopisu „Lancet“. To je otprilike jedna osmina globalne populacije.
Poređenja radi, skoro 800 miliona ljudi bilo je gojazno 2016. prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ili SZO.
Šta sve izaziva gojaznost?
Gojaznost se „definiše prisustvom viška telesne masti koja ugrožava zdravlje“, kaže stručnjak za gojaznost Arja Šarma sa Univerziteta u Alberti u Edmontonu (Kanada), koji nije bio uključen u studiju.
Ova hronična bolest može povećati rizik od stanja poput bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa melitusa tipa 2, bolesti pankreasa, masne jetre, hiperholesterolemiju, ali i ograničiti pokretljivost i negativno uticati na mentalno zdravlje
Istraživanje koje obuhvata 222 miliona ljudi
Istraživač globalnog zdravlja Majid Ecati i njegove kolege pregledali su više od 3.600 studija baziranih na populaciji objavljenih tokom poslednjih nekoliko decenija koje obuhvataju 222 miliona učesnika širom skoro 200 zemalja. Istraživači su podelili prijavljenu težinu svakog učesnika deljenjem kvadrata njihove visine kako bi pronašli indeks telesne mase, odnosno BMI.
Analizirajući trendove, sugeriše se da je 2022. godine gotovo 900 miliona odraslih širom sveta imalo BMI od 30 ili više, što ih svrstava u kategoriju gojaznosti. Kod dece i adolescenata uzrasta od 5 do 19 godina, procenjuje se da je skoro 160 miliona imalo ovu hroničnu bolest, definisanu kao BMI iznad određenog nivoa na referentnim krivama rasta SZO, koje uzimaju u obzir uzrast i pol.
Drastičan skok u prethodne tri decenije
Od 1990. do 2022. godine, prevalencija (ukupan broj obolelih) gojaznosti se otprilike udvostručila kod žena, utrostručila kod muškaraca i utrostručila kod dece i adolescenata. U isto vreme, globalne stope onih koji su bili podgojazni su pale. „Ne bismo trebali razmišljati o (podgojaznosti i gojaznosti) kao o dva odvojena entiteta, jer je prelazak iz jednog u drugi bio veoma brz“, kaže Ecati sa Imperijalnog koledža u Londonu.
Procenjene stope gojaznosti izgledaju alarmantno, kaže on. „Vlade i društva moraju se nositi s tim“ putem prevencije i medicinske nege. Bez obzira na to što nove lekove protiv gojaznosti kao što je „Wegovy“ pokazuju neverovatne rezultate, dodaje Ecati, njihovi visoki troškovi i nedostatak uključivanja u globalne medicinske smernice činiće ih nedostupnim većini ljudi u bliskoj budućnosti.
Ecati napominje da je jedan od najvećih pokretača povećane prevalencije gojaznosti ograničen pristup i nedostupnost zdrave hrane. Šarma dodaje da promene na nivou društva – poput manjka sna, povećanog nivoa stresa i manje vremena provedenog kod kuće – takođe mogu dovesti do konzumiranja više prerađene hrane i prekomernih unosa iste, a samim tim i do visokog stepena gojaznosti širom planete.
Kakvo je stanje u Srbiji?
U Srbiji više od 50 odsto građana živi sa prekomernom telesnom masom, više od 20 odsto živi sa gojaznošću, a zabrinjava što na godišnjem novu raste incidenca pojave gojaznosti kod dece, poručeno je danas na konferenciji povodom Evropskog i Svetskog dana gojaznosti 4. marta.
U saopštenju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKC) navodi se da se u Multidisciplinarni centar za lečenje gojaznosti pri UKC godišnje javi između 700 i 1.000 pacijenata, kao i da je za 13 godina pregledano je više od 10.000 pacijenata, od kojih oko trećine ostaju pacijenti na duže staze, a dve trećine ili budu obučeni ili odustaju, jer ne osećaju da su postigli ono što su želeli.
„Gojaznost je globalna pandemija i zahteva lečenje, zato što je skraćena dužina života osobe koje imaju telesnu masu preko 40, imaju brojne moguće komplikacije što metaboličke, što mehaničke i svaki gubitak u telesnoj masi ima veći benefit za zdravlje. Lečenje gojaznosti je stepenasto i bazira se na indeksu telesne mase i na prisutnim komorbiditetima. I, sada ima preko 200 bolesti koje možemo vezati za gojaznost, ali možda treba naglasiti i možda je najvažnija veza gojaznosti sa dijabetesoma i kardiovaskularnim bolestima”, rekla je dr Mirjana Šumarac, endokrinolog i načelnik UKC.
Direktor Klinike za urgentnu hirurgiju Urgentnog centra UKC Pavle Gregorić objasnio je da se u lečenju gojaznosti koriste tri hirurške metode, od kojih je barijatrijska hirurgija na kraju lanca za one pacijente gde su iscrpljene sve ostale mogućnosti gubitka mase, prenosi Tanjug.
Kako kaže, od formiranja Centra 2011. godine operisano je više od 500 pacijenata i to o trošku RFZO.
„Bilo je zatišje par godina, ali opet se krenulo. Tako da je više od 100 pacijenata od jula 2022. godine operisano na našoj klinici. Više od 60 odsto su činile žene, prosečna starost je 43 godine, sa prosečnom indeks BMI 46 kilograma po metru kubnom. Prosečna dužina hospitalizacije je bila tri dana posle operacije, a prosečan gubitak kilograma u prvom mesecu nakon operacije 14, 3 kilograma”, rekao je Gregorić.
Preventiva je najbitnija
Mnogi ljudi koji žele da smršaju kreću sa rigoroznim dijetama i napornim treninzima, onda brzo odustanu jer „pregore“ u želji. Borba sa kilogramima je proces, i to dugačak i mukotrpan, međutim, on treba da se odvija postepeno.
Uprkos sedantarnom načinu života i jakim marketinškim kampanjama firmi koje na svakom koraku promovišu sve ono što nije zdravo u ishrani, a opet sa druge strane i onih koji rešavaju ovaj problem instant dijetama, detoksima i raznim manipulacijama, potrebno je pronaći balans u svemu ovome i ovom problemu pristupiti temeljno i u savetu sa stručnim licima. Edukacija oko ovog problema je od krucijalne važnosti jer je problem jako kompleksan.
Ipak, svaki čovek bi trebalo da pronađe vremena u svom nedeljnom rasporedu za nekoliko šetnji od sat vremena ili nekoliko treninga snage.
Šetnja i trening snage su najbolji lek za zdravlje i prevenciju gojaznosti.
Na kraju krajeva, čovek je dinamičko biće, stvoren je da se kreće u svakom smislu, a prvenstveno fizički. Fizička aktivnost se odražava na mnoge druge aspekte našeg života sem na fizičko zdravlje i izgled, a to su: produktivnost na poslu, više energije tokom dana, bolji san, društveni život, mentalno i duhovno stanje itd.
