Изграђен подно великог каменолома, омеђен дрвећем, миром и тишином, манастир Раковица представља један од бисера правславља у Београду. Вјечна је кућа чак два патријарха – Димитрија и Павла. Ту почива и јунак Васа Чарапић и чланови породице Обреновић. А у њему је замонашен каснији великан Српске цркве, а данас Свети владика Николај жички.
Посвећен је арханђелима Михајлу и Гаврилу, а његова историја више него сликовито сведочи о бурној прошлости нашег народа. Током 1959. године, манастир Раковица постаје женски манастир а захваљујући свом положају, богатом историјском наслеђу али и причама о изненадним исцељењима, ово место се и данас радо посећује и о њему, с разлогом, прича и приповеда.
Настанак манастира се везује за 16. век али не постоје тачни подаци ко га је сазидао, само нагађања да је настао за време српског краља Милутина. Манастир је прво био саграђен у близини Авале, а затим је премештен на место где се и данас налази. За време рата између Аустрије и Турске, монаси су покупили све значајне црквене реликвије. Крајем 18. века се рат завршио, а тада је и манастир почео полако да се обнавља од стране кнеза Милоша Обреновића. Све до 1959. године, био је мушки манастир, касније се донела одлука да буде женски манастир и тако је до данашњег дана.
Данас је тешко спознати да је манастир био својеврсна капија Београда јер се туда у град пристизало из правца Шумадије, друмом од Авале. Од манастира је, уствари, започињао прилаз дворском комплексу Обреновића у Топчидеру, и читав тај потез уз Топчидерску реку, био је симбол доласка путника у Београд, српски град у коме влада династија Обреновића. Касније регулације су одвеле путеве из града и ка њему на неке друге стране, због чега је сада тешко схватити ту некадашњу важност манастира на овој локацији…
Мање је познат податак да је у манастиру Раковица сахрањен и Теодор, кнежев рано преминули син, који је рођен и умро 1830. године.
И иначе, манастир Раковица се може сматрати својеврсним маузолејем чланова породице Обреновић, с обзиром на то да су у њему похрањени земни остаци чак 13 чланова ове знамените владарске породице, више него и у једном другом манастиру у Србији.
Када већ помињемо почивалишта знаменитих Срба, ваља истаћи да највећу пажњу посетилаца манастира Раковица привлачи гроб устаничког вође Васе Чарапића, који је настрадао 1806. године, приликом освајања Београда, као и гробови двојице почивших поглавара Српске православне цркве, патријарха Павла, као и Димитрија Павловића (патријарх од 1920. до 1930. године), првог патријарха обновљене патријаршије.
Када већ помињемо почивалишта знаменитих Срба, овде је сахрањен и устанички вођа Васа Чарапић – познатији као Змај од Авале, који је настрадао 1806. године, приликом освајања Београда, као и гробови двојице почивших поглавара Српске православне цркве, патријарха Павла, као и Димитрија Павловића (патријарх од 1920. до 1930. године), првог патријарха обновљене патријаршије.
У манастиру Раковица 20. децембра 1909. године, замонашен и потоњи владика и светац, Николај Велимировић, а у чин јеромонаха 3. фебруара 1938. године рукоположен је и старац Тадеј.
Због свог неповољног положаја, претрпео је велика оштећена. Прво од Турака, а касније од НАТО бомбардовања. Манастирски комплекс чине објекти настали у различитим историјским епохама од 15-20. века. Доминира сама црква, али и Платонов конак, некада монашка школа, прва у Србији, дело руског архитекте Валерија Сташевског.
Једно време је ту била смештена и Београдска богословија. Манастир Раковица се може похвалити богатим иконостасом са елементима класицизма и барокним дуборезом, чији је већи део завештање Михаила Обреновића.
Преко пута манастира се налази извор лековите воде посвећен Светој Петки.
