Славни фудбалер Дезмонд Армстронг и његова породица крстили су се у Храму Свете Петке у Нешвилу, где још 15 Американаца тренутно пролази кроз период катихезе за улазак
Дезмонд Армстронг се уписао у светску спортску историју као први Афроамериканац који је заиграо на Светском првенству у фудбалу за репрезентацију САД, и то у Италији 1990. године. Стамени дефанзивац национални дрес носио је 81 пут у периоду од 1987. до 1994. године. А данас…
Данас свој највећи мир проналази у мирису тамјана и православном појању у српској цркви Свете Петке у Нешвилу, где је недавно примио свету тајну крштења са супругом и најмлађом ћерком.
Снажни духовни препород
Постао је пуноправни члан Српске православне цркве у Епархији новограчаничко-средњозападноамеричкој под омофором митрополита Лонгина. Чувени фудбалер део је једног тихог, али снажног духовног препорода о којем за Курир говори свештеник Бојан Бановић, парох Храма Свете Петке у Нешвилу.
– Тренутно петнаест Американаца пролази кроз период катихезе и духовне припреме за улазак у православну веру и свето крштење – истиче отац Бојан, који у овој парохији служи од септембра 2022.
Дезмонд, његова супруга и ћерка примили су православље
Црква Свете Петке основана је 2003. Богослужења су се у почетку обављала у грчкој цркви, док 2013. није купљен садашњи храм.
– У марту сам крстио породицу Армстронг. Дезмонд, његова супруга и најмлађа ћерка постали су пуноправни чланови наше цркве. Још увек нису узели крсну славу, али полако расту у вери и упознају лепоту православне традиције.
Током прошле године у парохији је крштено четворо Американаца. Иако заједница није велика, позната је по слози и топлини.
– Ова црква је од почетка имала добре темеље. Чине је наши људи који су након ратних година дошли у Америку, али који су сачували веру, гостопримство и отворено срце. Свакога дочекују с љубављу. Наша заједница функционише као једна велика породица – каже поносно парох.
Југ Америке, познат као „библијски појас“, насељавају углавном побожни и конзервативни људи, којима православље често постаје уточиште од убрзаног и површног модерног начина живота.
– У времену када се праве вредности све више потискују, многи људи траже повратак извору. Почињу да истражују историју хришћанске цркве и кроз то долазе до православља, јер препознају његов континуитет и аутентичност. Занимљиво је да у томе велику улогу имају и друштвене мреже – подкасти, предавања и кратки видео-снимци о православљу – објашњава отац Бојан.
У цркви се, осим Срба, окупљају и Руси, Украјинци, Бугари и други православни народи. Богослужења су на енглеском, црквенословенском и српском језику, док парох беседи и на српском и на енглеском. Посебну лепоту служби даје црквени хор, који води Грк из Аустралије чија је супруга пореклом из Београда.
– Многим Американцима је у почетку необично када први пут виде иконе и доживе православно богослужење. Али врло брзо кажу да су пронашли мир и да им је утољена жеђ душе. Често говоре да се осећају као код куће. Најдубљи утисак на њих остављају литургија, наше појање и мирис тамјана. Неки чак кажу да имају осећај као да су на небу. Привлаче их дубина молитве, унутрашњи мир и осећај непрекинутог континуитета с раном црквом.
Период озбиљне духовне припреме
Пут преласка у православље није ни брз ни једноставан.
– Од тренутка када изразе жељу да постану православни хришћани, започиње период озбиљне духовне припреме, који обично траје најмање годину дана. Током тог времена над њима се читају молитве за оглашене, редовно учествују у богослужењима, похађају часове веронауке и кроз личне разговоре постепено упознају веру, богослужбени живот и духовни смисао припадања цркви. То је пут постепеног сазревања, на којем не упознају само учење православља већ га полако почињу и да живе.
Кључну улогу у прихватању нових верника имају управо Срби из парохије.
– Веома је важно да људи који дођу осете љубав, топлину и срдачност дома. Да виде заједницу у којој могу пронаћи своје место. Без отвореног срца наших људи, многи странци не би могли да осете тај простор у ком се њихова душа сусреће с Богом. Православље се најдубље доживљава срцем и душом – истиче отац Бојан.
Дирљива прича
Од бескућника до крштења
Отац Бојан сведочи и о једном посебно дирљивом искуству. Пре две године у цркву је дошао Рејмонд, човек без дома и с веома тешком животном причом. Управо у српској цркви пронашао је топлину, прихватање и нови почетак.
– Носио је тежак животни крст, али и срце које је тражило дом. Тада су га Џорџ и Џен Озборн срели, загрлили и прихватили као свог. Од првог дана нису га оставили самог. Постали су му пријатељи, породица, а касније и кумови на његовом крштењу. На неки начин, усвојили су га срцем – каже отац Бојан.
Данас је Рејмонд део црквене заједнице која му је, како каже, вратила веру у људе и смисао живота.
