Пластеничка производња поврћа је високо интензивна, високо приносна и високо продуктивна производња у заштићеном простору са контролисаним условима.
Овакав начин производње има вишеструке предности, првенствено бољу продуктивност рада, мању цијену коштања производа, веће приносе по јединици површине, већу зараду, бољу искоришћеност храњива, уштеду воде, итд.
Међутим, потребна су велика почетна улагања као и велико знање о самој производњи. Производња парадајза на овај начин гарантовано даје добре резултате, али је важно испоштовати сваки корак у производњи како би дошли до квалитетног производа и добре цијене.
Основна и додатна обрада
Под основном обрадом подразумјева се дубоко орање или подривање. Стварање дубљег растреситог слоја је важно јер главна маса коријеновог система парадајза налази се на дубини од 40 до 50 центиметара. Прије основне обраде врши се растурање стајског и расипање минералног ђубрива, у количини од 40 до 50 тона по хектару, односно од 300 до 400 килограма по хектару, формулације 1:3:2 или 1:2:3.
Ово су препоручене количине, а стварне количине које ће се примјенити најбоље је прилагодити према претходно урађеној анализи земљишта и на основу очекиваних приноса у току вегетације.
Послије ђубрења врши се заоравање, затим се приступа додатној обради која се састоји из једног или два пролаза сјетво спремачем, да би се поравнало земљиште. Даља додатна обрада наставља се фрезом (ручном или тракторском) док се не постигне мрвичаста структура земљишта величине фракција од 0,5 до 5 мм.
Прављење банкова
Завршетком додатне обраде приступа се прављењу банкова. Банкови се праве са осовинским размаком од 0,9 до 1,1 м ако се сади један ред или са осовинским размаком од 1,25 м ако се саде два реда и висином од 15 до 20 цм. Осовински размак банкова зависи од типа пластеника, начина узгоја и врсте хибрида.
Предности су многобројне, а најважније је што побољшава аерацију земљишта и што не долази до гушења коријена због вишка воде. Банкови веома важну улогу имају ако се производња обавља на отвореном (њивска производња) у кишним сезонама када долази до појаве вишка воде.
Припрема и садња
Припрема прије садње обухвата припрему самог земљишта а затим припрему расада. Код припреме земљишта врши се, ако је потребно, додатно равнање банкова, затим постављање система за наводњавање и малч фолије. Код система за наводњавање најчешће се користи кап по кап и црна малч фолија.
Код припреме расада врши се купљење чаша (ако је пикирани расад) или купљење саћа, затим потапање у раствор воде и ђубрива формулације 1:4:1, у количини од 1 до 2 килограма у 1000 литара воде, због бољег укорјењавања.
Како се обавља пресађивање?
Пресађивање се обавља ручно на припремљеној површини, а обиљежена малч фолија буши се помоћу алата. Праве се отвори у које се врши садња парадајза. Прављење отвора за садњу може се вршити на два начина: са вађењем дијела земље и утискивањем земље.
Садња се обавља ручно у припремљене отворе (рупе) на малч фолији. Међуредни размак зависи од начина узгоја. Претежно се на већ постављену малч фолију сади један ред, међутим, ако се садња обавља у два реда, међуредни размак је од 40 до 50 цм.
Редни размак у систему једног реда на фолији је од 35 до 45 цм (у зависности да ли се производња обавља на једну или двије родне гране), а код система садње два реда на малч фолију редни размак требало би да буде око 50 цм. Пожељна је садња у цик – цак форми.
Када је идеално време садње за рану производњу?
Вријеме садње за рану производњу, без додатног загријавања, је од краја марта до прве половине априла, док је вријеме за касну производњу од половине маја до почетка јуна. Вријеме садње зависи од тренутних температура за дату сезону као и од положаја самог газдинства (равничарски или брдовити крај).
Треба избјегавати садњу по најтоплијим дијеловима дана, тако да је најбоље вријеме за садњу у раним јутарњим и касним поподневним сатима. Садња парадајза обично се обавља када биљка има развијених пет до шест листова, међутим, ако се садња обавља у пластенике без додатног загријавања у ранијем периоду, пожељно је пресађивати већи расад (расад код којих је дошло до појаве првих цвјетних гранчица).
Наводњавање и прихрана
Прво наводњавање обавља се одмах послије пресађивања. Ако није вршена припрема расада, у другом наводњавању треба извршити и прихрану системом фертигације са НПК ђубривима формулације 1:3:1 или 1:4:1, у количини од једног до два килограма у 1000 литара воде (или од 1 до 1,5 грама по биљци).
Парадајз се сврстава у биљке са средњим захтјевима за водом, међутим, критичан период за воду је фаза цвјетања и заметања плодова. За нормалан раст и развој биљке, али и плодова, парадајз тражи умјерену влажност ваздуха и земљишта: ПВК од 60 % до 70 %, а РВВ од 50% до 60% (ПВК – пољски водни капацитет, РВВ – релативна влажност ваздуха).
Фазна прихрана парадајза
Фаза пресађивања и укоријењавања: формулација 1:3:1 или 1:4:1, 50 кг/ха/седмично.
Фаза интензивног раста и појаве прве цвјетне гране: формулација 1:1:1, 120 кг/ха/седмично.
Почетак бербе: формулација 2:1:3, 150 кг/ха/седмично.
Фаза интензивног брања: формулација 1:1:4, 150 кг/ха/седмично, уз додатак калцијум нитрата 100 кг/ха/седмично.
Интензивна производња у савременим пластеницима незамислива је без употребе мјерних инструмената, као што су тензиометар, ЕЦ метар, ПХ метар и екстрактор воденог раствора из земљишта.
Заштита и нега
Прва заштита врши се фунгицидима на бази бакра у фази производње расада. Сљедећа заштита ради се по потреби инсектицидима и фунгицидима, само ако штета прелази економски праг штетности.
Механичке, физичке и биолошке мјере:
Механичке: уклањање заражених биљака и корова.
Физичке: дезинфекција тла, соларизација.
Биолошке: коришћење организама и њихових метаболита за сузбијање болести.
Нега парадајза
Пинцирање (закидање заперака): уклањање заперака дужине 5–8 цм, минимално једном седмично.
Декаптација (закидање врхова): контролисање висине биљке ради убрзања зрења.
Скидање доњег лишћа: уклањање старих листова ради боље аерације и превенције болести.
Оплодња: механичким путем (вибратори или тресање жица) или хемијским путем (фитохормони, стимулатори раста).
Додатне мере укључују постављање мрежа на отворима пластеника и љепљивих плоча за контролу штетних инсеката.
Брање и паковање
Брање се обавља од 90 до 120 дана од пресађивања. За локално тржиште парадајз се бере потпуно зрел, док за удаљена тржишта плодови могу бити ружичасти. У интензивној производњи брање се обавља сваки дан.
Парадајз се бере ручно, са петељком ако је карактеристика хибрида, и пакује се у картонске или дрвене гајбе, уз заштиту материјалом. За дуже транспортовање користе се палете, угаони држачи и облагање фолијом.
