Daleko od gradske gužve, bez asfalta, gužve i komšija, na vrhu brda u selu Žarevo, Maja i Zoran sa svojih sedmoro dece vode život koji je svetlosnim godinama udaljen od onog koji su ostavili u Beogradu.
Tokom pandemije korona virusa 2020. godine, Maja i Zoran iz Beograda su odlučili da se sa decom pakuju i silom prilika odu na Zoranovu dedovinu, u selo Žarevo, nedaleko od Brusa. A onda su vremenom shvatili da su napravili najbolju odluku u životu.
“Tokom korone smo došli na ideju da dođemo ovde najpre na kratko, kako bismo imali slobodu kretanja, da ne bismo sedeli u Kaluđerici u Beogradu, zatvoreni. Ja sam u tom trenutku bila zaposlena i imala sam mogućnost da radim svaki drugi dan. Kako mi je bilo naporno da putujem, i kako sam kao majka sedmoro dece najpotrebnija njima, ja sam odlučila da dam otkaz – i to je sve bilo dok još nismo bili sigurni da ćemo zaista i živeti… A onda, nakon mog porođaja 2021. vratili smo se na kratko u Beograd. A onda ponovo za selo. Tada sam došla na ideju da deca ovde pređu u školu”, govori Maja. Objašnjava da su još tada shvatili da je život na selu mnogo lakši.
Kako su svesni da je i u selu potreban početni kapital da bi se razvio bilo kakav posao od kog može da se živi, suprug Zoran je i tada, ali i sada ostao da radi u Beogradu.
Upravo zbog toga, za sada priznaju da nemaju ni sredstava, a ni vremena da gaje stoku i prave bašte u kojima bi imali svoje proizvode. Ali se tome svakako nadaju u bliskoj budućnosti.
Vera kao osnova njihove svakodnevnice
Njihov svakodnevni život nije obojen luksuzom, već iskrenom žrtvom, dubokom verom i bezuslovnom ljubavlju prema porodici.
Priznaju i da je vera osnova njihove svakodnevnice. Pored odlaska na liturgiju svake nedelje Maja pomaže ocu u Manastiru Stramac, odnosno peva za pevnicom.
Sloboda – najveća razlika između sela i grada
Kada je u pitanju samo selo, na pitanje šta je ono što baš ovo selo ima, a druga nema, Zoran za Jutjub kanal “Povratak na selo” odgovara:
“Subjektivno, ja sam kao mlađi ovde provodio raspuste. Takođe, supruga me je nakon što smo se uzeli vodila u svoja sela, ali ona nisu bila kao ovo. Mada mislim da je generalno, najveća razlika između sela i grada u slobodi. U selu postoji sloboda života. I što mi je jako bitno, kada u selu legnete da spavate, vi čujete tišinu. Toga nema u gradu.”
“Selo mnogo bolje utiče na decu”
Ipak, Zoran dodaje da na početku nije bio baš oduševljen idejom da pređu na selo. Kako kaže, činilo mu se da je to bila nepromišljena odluka njihove dece, ali je onda, nakon nekog vremena shvatio, na osnovu njihove sreće, da su Maja i oni uradili pravu stvar.
“Ono što se vidi kod dece jeste ogromna promena u ponašanju i zrelost. Selo mnogo bolje utiče na decu. Prezadovoljni su, iako nema ni prodavnice blizu, ni igraonice ali Brus koji nam je najbliži ima lepe zanimljivosti pa tu odemo”, govori Zoran pa dodaje da jedino ono što im fali jeste da se konačno “otarase” Beograda u potpunosti i da se definitivno presele na selo.
Otkrili su da su na svom imanju zasadili i maline, pa time naterali i druge komšije, koji imaju placeve blizu njih da urade isto.
“Povukli smo ih da i oni posade i gotovo da smo oživeli selo leti”, sa osmehom govori Maja.
“Imanja naših predaka ne smemo zaboraviti”
Na kraju, Zoran i Maja su priznali šta je zaista bitno kada su u pitanju sela i njihova spona sa precima ali i budućim generacijama.
“Zapustela imanja naših predaka nisu nešto što treba prepustiti zaboravu. Svako ko poseduje zemlju, moj savet je da je nikada ne zapusti. Čak i jednostavno kosenje trave može biti čin poštovanja prema onome što su nam preci ostavili. Oni su u ta sela uložili svoj rad i život, a danas bi bilo tužno da to samo pustimo da propadne,” poručuju Maja i Zoran.
