Zaista je prelepo videti u ataru ljubičasto bilje čiji se opijajući miris širi delujući blagotvorno i opuštajuće po naš nervni sistem. Međutim, u prvobitno vreme, lavanda se koristila u svrhe pranja veša, kako bi mu dala što lepši miris, zatim su je vladari i njihove porodice koristile u kupkama u svrhu opuštanja, da bi zatim lekari otkrili njen lekoviti učinak u svrhe glavobolje.
Terapeutska svojstva lavande
Razvitkom nauke, botaničari su došli do zaključka da lavandu karakteriše visok procenat tarpena-aromatičnih jedinjenja fitonutrijenata koji daju lavandi karakterističan miris i upravo su oni razlog zašto ova biljka ima toliko terapeutskih svojstava. Osim toga što jačaju naš centralni nervni sistem, tarpeni pospešuju rad imunog sistema,potvrdio je doktor Ali Gordži, neurofiziolog sa Univerziteta Minster u Nemačkoj. Takođe, njen sastojak linalol ublažava grčeve i pomaže u zaceljivanju rana.
Uslovi za gajenje lavande
Što se tiče zemljišta na kome uspeva prava lavanda, ono može biti nutritivno siromašnije, pa čak i krš, dok peskovito zemljište nije pogodno za uzgajanje ove kulture. Uzgajanje hibridne lavande zahteva nešto plodnije zemljište jer na njemu ostvaruje svoj najbolji prinos. Pre same sadnje, potrebno je pripremiti zemljište. Obično se to radi u jesen i oranje je malo dublje. Idealno bi bilo prvo posaditi neku vrstu leguminoza, kako bi zemlja bila što plodnija.
Nakon žetve leguminoza, sledi oranje od 15-20 centimetara, zatim đubrenje i pripremanje za sadnju tako što će se ostaviti površinski sloj zemljišta od oko 15 centimetara koji mora da se slegne do vremena sadnje. Potrebno je da zemljište bude bez korova jer su mlade biljke lavande prilično osetljive.
Sadnja i nega lavande
Lavanda se sadi u novembru ili posle zime, u martu. Ako se sadi u proleće, ona mora proći proces „jarovizacije“ gde 36 sati provodi na temperaturi od -16 stepeni celzijusa. Setva se obavlja ručno ili mehanizacijom, razmak između redova je od 20-40 centimetara a dubina od 0,5-1,5 centimetara. Na jednom hektaru se od 7-9 kilograma semena može dobiti između 500 i 800 hiljada sadnica. Osnovna nega se sastoji u orezivanju biljke na 8-10 centimetara kada dostigne visinu od 18-20 centimetara a u drugoj godini je to orezivanje na visinu od 15-20 centimetara. Na kraju prve godine, zasad se nadopunjuje jačim sadnicama kako bi usev bio izjednačen.
Lavanda traži Sunce i isključivo Sunce jer joj je dovoljno vlage koju dobije od rose tokom noći, dok joj je jak vetar neprijatelj broj jedan. Kiša joj smeta pri proizvodnji ulja, jer se tako procenat ulja u biljci smanjuje i samim tim gubi se njen eterični sadržaj. Korov je neprijatelj broj dva, stoga je potrebno održavati zasad od proleća pa sve do jeseni. Žetva se vrši od juna do avgusta.
Ekonomska isplativost
Uzgajanje lavande u smislu ekonomske profitabilnosti ima velik potencijal, jer je njena primena zaista široka. Potražnja lavande na svetskom tržištu raste do 6,5% svake godine. Ona se koristi u tri glavne industrije a to su: hemijska, kozmetička i farmaceutska. Tržište je veliko, međutim njegovu cenu diktira kvalitet proizvoda koji se dobija iz ove kulture. Naisplativiji krajnji produkt lavande je svakako eterično ulje, koga se može dobiti oko 150 litara po hektaru. Cena litra je od 80-100 evra na veliko dok su bočice brendiranih proizvođača od 10 ml na tržištu od 3-5 evra.
Kao i u svakom poslu, potrebna je detaljna analiza, mnogo znanja, biznis plan i mukotrpan rad kako bi se uspelo. U Srbiji već postoji nekoliko firmi koje izvoze eterična ulja lavande koja se plasiraju kao organski proizvodi na tržištu: Nemačke, Australije, SAD, Austrije, Francuske i Belgije gde je potražnja sve veća. Naravno, da bi bili relevantni na tržištu, prvi uslov je da vaš proizvod cveta ili ulja poseduje vrhunski kvalitet, s’ toga je put do prve zarade izuzetno težak ali i ekonomski itekako isplativ.
