Kuba ima zaliha nafte za samo 15 do 20 dana uz sadašnji nivo potrošnje i domaće proizvodnje, pokazuju podaci kompanije Kpler. Do nestašice dolazi nakon što je Meksiko, jedini preostali dobavljač, po svemu sudeći otkazao pošiljku, dok su Sjedinjene Države blokirale isporuke iz Venecuele. Ako se isporuke ne nastave, Kubi bi mogle pretiti oštre restrikcije, a veći deo zemlje već se suočava sa gotovo svakodnevnim nestancima struje, piše Financial Times.
Tramp pojačava pritisak
Iako su zalihe i u nedavnoj prošlosti povremeno bile niske, američki predsednik Donald Tramp obećao je da će prekinuti dotok nafte komunističkom ostrvu i ove sedmice izjavio da je režim „vrlo blizu propasti“. Dva dana nakon poslednje isporuke iz Meksika 11. januara i sedam dana nakon što su američke snage uhapsile venecuelanskog vođu Nikolasa Madura, Tramp je poručio da „više nafta neće ići u Havanu“.
U četvrtak uveče potpisao je izvršnu uredbu kojom se uspostavlja sistem za oporezivanje američkog uvoza iz zemalja koje prodaju naftu Kubi. Uredbom, međutim, nisu odmah uvedene nikakve carine niti je utvrđena fiksna stopa koja bi se primenjivala.
„Čeka ih velika kriza ako u narednim nedeljama ne stigne još pošiljki“, rekao je Horhe Pinjon, stručnjak za naftu sa Univerziteta u Teksasu. Kuba je ove godine primila samo 84.900 barela iz jedne meksičke pošiljke 9. januara, navodi konsultantska kompanija Kpler, što je drastičan pad u odnosu na prosek od 37.000 barela dnevno od svih dobavljača u 2025. godini.
„Možemo reći da Kuba može funkcionisati 15 do 20 dana ako se januarska pošiljka doda procenjenim zalihama od 460.000 barela s početka godine“, izjavila je Viktorija Grabenveger, analitičarka u Kpleru.
Meksiko u škripcu
Meksiko je prošle godine bio najveći dobavljač nafte Kubi, ali se našao pod velikim pritiskom Trampa. Upitana o medijskim izveštajima, predsednica Klaudija Šajnbaum u utorak nije negirala da je Meksiko odložio pošiljku planiranu za ovaj mesec, rekavši da je to „suverena odluka“.
Ipak, u sredu je demantovala da je izvoz zaustavljen, pojasnivši da su se pošiljke nafte Kubi odvijale putem ugovora sa kompanijom Pemex ili kao humanitarna pomoć.
Analitičari smatraju da je Kuba naftu dobijala po znatno sniženim cenama ili besplatno. Predsednica Šajnbaum u nezavidnoj je poziciji jer se ove godine trebaju održati novi pregovori o ključnom sporazumu o slobodnoj trgovini sa SAD i Kanadom. Tramp je takođe više puta obećao da će se obračunati sa narko-kartelima za koje tvrdi da upravljaju Meksikom.
Pretnja zaplenom meksičke sirove nafte, ako bi se Tramp odlučio za potpunu blokadu, zaustavila je izvoz, smatraju analitičari. „Mislim da je to imalo veoma veliku težinu u odluci… kako bi se izbegla pretnja koja bi predstavljala otvorenu vojnu provokaciju između Meksika i SAD“, rekao je Rikardo Paskoe Pirs, bivši meksički ambasador na Kubi.
Privreda pred kolapsom
Prema Kpleru, Kubi nedostaje i lož-ulje, ključno za proizvodnju električne energije. Venecuela je sredinom 2025. bila jedini dobavljač, međutim poslednji teret stigao je u novembru i od tada nije bilo novih isporuka. Mnogi analitičari veruju da se posrnula privreda ostrva, pogođena padom turizma i proizvodnje šećera, suočava sa kolapsom bez nafte.
„Za kubanski režim, privredna kriza na ostrvu toliko je teška da bi mogla ugroziti i sam njegov opstanak“, rekao je Nikolas Votson iz konsultantske kompanije Teneo. Venecuela je u decembru i dalje izvozila gotovo 46.500 barela dnevno na Kubu, ali od hapšenja Madura 3. januara nije isporučila ništa.
„Kuba je u velikoj meri zavisila od Venecuele. Ako sada ima samo Meksiko, a Meksiko je pod pritiskom SAD i ne može da izvozi, Kuba je u ogromnom problemu“, rekao je Gonzalo Monroj, energetski konsultant iz Meksiko Sitija. Podaci Kplera pokazuju da su isporuke nafte iz Rusije i Alžira, koji su u prošlosti takođe snabdevali Kubu, bile tek povremene. Poslednja ruska pošiljka stigla je lane u oktobru, a alžirska u februaru 2025. godine.
Tramp je u utorak predvideo da će Kuba „vrlo brzo propasti“. „Znate, dobijali su novac od Venecuele, dobijali su naftu od Venecuele, a toga više nema.“
Međutim, kubanski režim ostaje prkosan. Pristalice vlade održale su protestne skupove u utorak uveče, a predsednik Migel Dijas-Kanel u sredu je na platformi X poručio: „Surovost ovih vremena i brutalnost pretnji protiv Kube neće nas zaustaviti.“
