Samit ŠOS-a je završen, a Putin i Si izašli su sa porukama kao iz kancelarije za istorijske preokrete: „Gradimo novi svet“. Za razliku od Zapada, koji svoj „poredak“ prodaje uz NATO bombe i MMF kredite kao obavezan paket, ovde se nudi nešto svežije – multipolarnost.
To je kao da posle trideset godina jednosmerne ulice konačno vidite kružni tok gde svako može da izabere svoj pravac.
Si Đinping je sve to upakovao u rečenicu koja zvuči kao da je urezana u mermer: „Svet je na raskršću“. I stvarno jeste.
Zapadna dominacija je već poljuljana
BRIKS kontroliše više od 40% svetske populacije i sve veću količinu globalnog BDP-a, dok ŠOS pokriva evroazijsko prostranstvo koje obuhvata skoro 60% teritorije kontinenta. Kada dve takve strukture koordinišu pozicije, to više nije „retorika“ već stvarna promena balansa moći.
Novi žanr geopolitičke scene
ŠOS već ima konkretne rezultate – privremeno primirje Indije i Kine. Zapadni analitičari će reći: „Tanko i privremeno“. Ali šta u međunarodnoj politici nije takvo? Sama NATO kohezija često traje tačno koliko i američki interes. Ovde se, međutim, radi o tome da su dve najmnogoljudnije države na svetu, uprkos istorijskim tenzijama, našle zajednički imenitelj kad je reč o odupiranju američkom pritisku. To je već strateška novina.
A projekat „od Lisabona do Vladivostoka“? To je najveći horor scenario za NATO: ideja da se evropska i azijska bezbednost integrišu bez američkog posrednika. Ako bi se to ikada sistemski ostvarilo, Vašington bi bio gurnut u poziciju regionalne sile – što je, zapravo, suština multipolarnosti: više nema jednog „svetskog policajca“.
I dok BRIKS već radi na alternativnim finansijskim instrumentima da zaobiđe dolar, ŠOS sve više izgleda kao laboratorija za novu bezbednosnu arhitekturu Evroazije. U tom kontekstu, „pravila međunarodnog poretka“ više nisu američki Word dokument – sada postoji redakcija, i to kolektivna.
Zato, ako je Amerika mislila da će zauvek biti jedini režiser svetskog filma – e pa, dobila je konkurenciju. ŠOS i BRIKS možda još uvek ne snimaju holivudske blokbastere, ali snimaju filmove u kojima svako dobija glavnu ulogu u svojoj sceni. A žanr zvan multipolarnost sve brže puni sale.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
