Свакодневно, када отварамо фрижидер или припремамо оброк за породицу, верујемо да је храна коју једемо безбедна. Месо са пијаце, пилетина из супермаркета, јаја или поврће – све то изгледа свеже и здраво. Али иза тог поверења крије се невидљива претња која се шири Европом и светом: отпорност бактерија на антимикробне лекове. Овај феномен, познат као антимикробна резистенција (AMR), претвара обичне инфекције у потенцијално опасне по живот, јер бактерије више не реагују на лекове које смо деценијама користили као спас. Према најновијем заједничком извештају Европске агенције за безбедност хране (EFSA) и Европског центра за контролу и превенцију болести (ECDC) за 2023. и 2024. годину, објављеном у фебруару 2026, ситуација је комплексна – комбинација забрињавајућих трендова и охрабрујућих помака који нас подсећају да ништа није случајно, већ последица наших избора у пољопривреди, ветерини и свакодневном животу.
Основни проблем лежи у томе што бактерије које се преносе храном и водом имају способност да пређу са животиња и намирница на људе. Када такви патогени изазову тешке инфекције, њихово лечење постаје изузетно тешко ако су развили отпорност на стандардне терапије. У центру пажње су бактерије родова Salmonella и Campylobacter, код којих је отпорност на често коришћене лекове попут ампицилина, тетрациклина и сулфонамида и даље широко распрострањена широм континента. Висок проценат изолата из људи и животиња показује отпорност на ове антибиотике, што директно утиче на наше здравље када конзумирамо месо, јаја или млечне производе. Посебно критична тачка је ципрофлоксацин, кључни лек за тешке људске инфекције. Код Salmonella из људи, отпорност на ципрофлоксацин достигла је 21,4% у 2024. години, са екстремно високим нивоима код одређених серотипова попут S. Kentucky (чак 79,1%). Растући трендови забележени су код S. Enteritidis у 15 земаља, а овај серотип је најчешће повезан са живином. Код животиња, отпорност је годинама била висока, али се сада повећава и код људи, што је директна последица преноса кроз ланац исхране.
Ситуација са Campylobacter је још алармантнија. Отпорност на ципрофлоксацин постала је толико раширена да се овај антибиотик више не препоручује за лечење кампилобактериозе код људи. Да би се очувала његова преостала вредност у хуманој медицини, уведена су строга ограничења његове примене у ветеринарске сврхе. Ове бактерије се најчешће налазе у пилетини и другој живини, па сваки непотпуно печен оброк или контаминација у кухињи може довести до инфекције која се тешко лечи. Додатну будност захтева појава Escherichia coli која производи карбапенемазе. Карбапенеми су антимикробна средства која се користе искључиво као последња линија одбране код људи, а њихова употреба код животиња није одобрена. Ипак, број пријављених детекција ове резистентне бактерије у месу и код гајених животиња расте – карбапенемазе-продукујуће E. coli откривене су у пилићима, ћуркама, свињама, теладима и свињском месу у осам земаља чланица. Иако карбапенемазе-продукујућа Salmonella није детектована код животиња, забележено је шест случајева код људи у 2023. и пет у 2024. години, углавном са геном blaOXA-48, али и blaOXA-181, blaNDM-1 и blaIMP-1. Ово је посебно забрињавајуће јер увезено свеже месо пилића и ћурака показује веома високе нивое отпорности на цефалоспорине треће генерације код Salmonella и умерене код индикаторских E. coli.
Ипак, извештај доноси и охрабрујуће вести које показују да циљани напори дају резултате. У последњој деценији, отпорност Salmonella код људи на ампицилин и тетрациклине значајно је пала у 19, односно 14 држава чланица. Позитивни помаци видљиви су и у пољопривредном сектору, са смањењем резистенције код пилића и ћурака на европском нивоу. Трендови потпуне осетљивости (Key Outcome Indicators) и преваленције ESBL-/AmpC-продукујућих E. coli указују на напредак у неколико земаља, иако се на нивоу ЕУ неки позитивни трендови стабилизују и заустављају, што захтева још јаче мере. Разлике у степену отпорности међу појединим државама одражавају варијације у праксама гајења животиња, стратегијама превенције инфекција и самом начину употребе антимикробних средстава на фармама. У земљама са строжим прописима и бољом хигијеном, резистенција је нижа, док у другим остаје висока због прекомерне употребе антибиотика у ветеринарији.Овај извештај није само статистика – он је позив на одговорност. Одговорна употреба антибиотика у свим секторима, уз ефикасне методе превенције, остаје једини пут за успоравање ширења резистентних бактерија. То значи мање антибиотика на фармама, бољу хигијену, вакцинацију животиња и јачање „One Health“ приступа који повезује здравље људи, животиња и животне средине. За ширу јавност и стручњаке, EFSA је омогућила дигиталне алате попут алата за визуелизацију података по државама и Надзорног атласа заразних болести ECDC-а, који омогућавају детаљан увид у стање по појединим узрочницима. Ови алати нам помажу да разумемо да је проблем глобалан, али и да се може контролисати локалним акцијама.Шта то значи за обичног човека у Србији или било где у Европи? Ризик није апстрактан – он се крије у сваком непеченом комаду меса или контаминираном поврћу. Али ми можемо да се заштитимо: темељно кување хране на температури изнад 70°C, хигијена у кухињи, избор намирница од поузданих произвођача који поштују строге стандарде и подршка органској производњи која смањује употребу антибиотика. Држава и ЕУ већ раде на томе кроз прописе и мониторинг, али коначни успех зависи од свих нас – од фармера који одлучују да ли ће дати антибиотик превентивно, до потрошача који бирају квалитет уместо квантитета.На крају, намирнице које једемо нису само храна – оне су огледало нашег односа према природи и здрављу. Извештај EFSA и ECDC показује да смо направили корак напред, али да је пут још дуг. Ако наставимо са одговорним приступом, можемо да сачувамо ефикасност антибиотика за будуће генерације и да сваки оброк буде заиста безбедан. То није само питање науке, већ и наше заједничке одговорности – да храна коју делимо са вољенима остане извор живота, а не скривена претња. Време је да престанемо да се ослањамо само на лекове и да почнемо да градимо систем где превенција побеђује лечење. Јер, безбедност нашег стола почиње од поља и фарме, а завршава се у нашој кухињи.
