Početna » Nauka » Koje sve vrste psihoterapije postoje i kako izabrati pravu za sebe?

Pregled najpopularnijih psihoterapijskih metoda

Koje sve vrste psihoterapije postoje i kako izabrati pravu za sebe?

Tokom poslednjih nekoliko godina, psihoterapija je postala sve prihvatljivija tema u Srbiji. Ljudi sve više shvataju njene prednosti, pa se broj klijenata kod terapeuta konstantno povećava.

Ako razmišljate o tome da počnete sa terapijom, jedno od ključnih pitanja koje treba sebi da postavite jeste – koji vidovi psihoterapije bi vam najviše odgovarali? Iako postoji veliki broj različitih psihoterapijskih pravaca, nekoliko njih se izdvaja po popularnosti, kako u svetu tako i u Srbiji.

Šta je psihoterapija i šta očekivati od terapeuta?

Cilj psihoterapije je da kroz razgovor i primenu različitih tehnika pomogne u lečenju psiholoških tegoba, a ove tehnike zavise od odabranog terapijskog modaliteta. Terapeut je tu da klijentu olakša prevladavanje poteškoća i da mu pomogne da stekne dublje razumevanje sebe i odnosa sa bliskim ljudima.

Ako odlučite da probate psihoterapiju, ne samo da ćete rešiti emocionalne probleme, već ćete razviti i nove veštine koje će vam pomoći da se uspešnije nosite sa izazovima u budućnosti.

Najpopularniji modaliteti – KBT i REBT

Kada razmišljate o tome kako odabrati odgovarajuću vrstu terapije, velike su šanse da ćete čuti preporuku za kognitivno-bihejvioralnu (KBT) ili racionalno-emotivno bihejvioralnu terapiju (REBT).

Ova dva modaliteta su veoma popularna kod nas, a mnogima se dopada što u KBT-u i REBT-u nema dubokog kopanja po detetu i traženja nesvesnih uzroka. Fokus je na rešavanju trenutnih problema klijenta, menjanju negativnih misli koje su nerealne i koje pogoršavaju psihičko stanje.

Osnovni princip ovih modaliteta jeste da promena načina razmišljanja dovodi do promene ponašanja i osećanja. Drugim rečima, nije stvar sama po sebi ono što nas uznemirava, već način na koji je doživljavamo – a terapija nam pomaže da steknemo novu perspektivu.

Ovi terapijski pristupi zahtevaju aktivno učešće klijenta, a sesije često uključuju konkretne vežbe. Cilj terapije je uvek jasno definisan, a trajanje ograničeno – većina ljudi ne mora da ide na sesije godinama. KBT i REBT su se pokazali kao veoma uspešni u lečenju depresije, anksioznosti, fobija, emocionalnih tegoba, poremećaja ishrane i seksualnih disfunkcija.

Geštalt terapija

Na nemačkom, reč „geštalt“ znači forma ili celina. U ovom pristupu, klijent se posmatra kao celina – ne procenjuju se samo reči, već i ponašanje i gestovi. Geštalt terapija ima za cilj podsticanje klijenta da postane svestan svojih emocija u sadašnjem trenutku.

Ovaj pristup ne podrazumeva tumačenje prošlih iskustava, već osećanje emocija koje su u tim trenucima bile prisutne. Terapeut postavlja mnogo pitanja o osećanjima, a krajnji cilj je da klijent preuzme odgovornost za svoje postupke i razvije svest o sopstvenim osećanjima. Kroz ovaj proces, osoba raste, jača svoju ličnost i ostvaruje svoje potencijale.

Sistemska porodična terapija

Sistemska porodična terapija obuhvata rad sa pojedincima, parovima ili čitavim porodicama. Kako sam naziv ukazuje, ona je usmerena na poboljšanje porodičnog funkcionisanja, a pristupi se prilagođavaju specifičnoj situaciji svake porodice. Promene mogu biti prvog ili drugog reda.

Promene prvog reda podrazumevaju da simptomi nestanu kod jednog člana porodice, ali se mogu pojaviti kod drugog.

S druge strane, promene drugog reda označavaju trajno uklanjanje simptoma bez njihovog prenošenja na druge članove porodice. Porodična terapija je efikasna u lečenju dečjih problema, bračnih nesuglasica, poremećaja ponašanja i alkoholizma.

Transakciona analiza (TA)

Transakciona analiza polazi od toga da svako od nas ima tri ego-stanja: Roditelja, Dete i Odraslog. Ova stanja predstavljaju kombinaciju osećanja i ponašanja. U svakodnevnim interakcijama često dolazi do transakcija između ovih ego-stanja kod različitih osoba.

Cilj terapije je da klijent osvesti svoja ego-stanja, promeni ponašanja i usvoji nove strategije koje će mu pomoći u budućoj komunikaciji. TA je korisna za rešavanje svakodnevnih životnih problema, kao i za tretiranje neurotičnih poremećaja i poremećaja ličnosti.

Psihoanaliza i psihodinamička terapija

Sigmund Frojd je osnivač psihoanalize, koja se bavi istraživanjem nesvesnog dela uma. Njegova teorija deli um na id, ego i superego. Pošto je veliki deo uma nesvestan, psihoanaliza koristi tehnike poput tumačenja snova i slobodnih asocijacija kako bi istražila taj skriveni deo.

Frojd je smatrao da su iskustva iz detinjstva ključna za razumevanje problema u odraslom dobu. Psihodinamička terapija, koja je bliska psihoanalizi, takođe se fokusira na osećanja, fantazije i snove, ali u manjoj meri „kopa“ po prošlosti.

Budite uporni i strpljivi

Nije uvek lako pronaći terapiju ili terapeuta koji vam odgovaraju. Ponekad je potrebno isprobati više terapeuta pre nego što nađete pravog. Iako to može da bude obeshrabrujuće, važno je zapamtiti da je psihoterapija proces koji zahteva vreme. Razgovor o osećanjima često može biti bolan, ali ako ostanete istrajni, na kraju ćete izaći iz procesa jači i stabilniji.

Pripremila redakcija Kompas info
Povezani članci:

Portal Kompas Info posebnu pažnju posvećuje temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu. Želimo da vam pružimo objektivan, balansiran i progresivan pogled na svet oko nas, kao i da podstaknemo na razmišljanje, diskusiju i delovanje u pravcu boljeg društva za sve nas.