Robert Liston (1794–1847) ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih i najkontroverznijih hirurga 19. veka. U vreme kada je hirurgija bila na ivici između nauke i brutalnog preživljavanja, Liston se istakao neverovatnom brzinom i preciznošću u izvođenju operacija. Njegova sposobnost da u roku od nekoliko minuta obavi amputaciju ili drugu intervenciju činila ga je jednim od najtraženijih hirurga tog doba, kada je svaki sekund bez anestezije bio pitanje života i smrti.
Liston je radio u doba kada anestezija i sterilizacija nisu postojale. Pacijenti su morali da trpe nepodnošljive bolove, a hirurzi su bili primorani da budu što brži kako bi minimizovali patnju. Brzina je bila njegov zaštitni znak — Liston je mogao da izvede amputaciju za manje od dve minute, što je mnogima spasilo život. Međutim, ovaj pristup nosio je i veliku cenu: u žurbi, greške su bile gotovo neizbežne.
Jedna od najpoznatijih anegdota o Listonu, mada verovatno preuveličana, svedoči o tragičnom ishodu jedne operacije. Navodno, tokom amputacije noge, Liston je u žaru brzine slučajno posekao svog asistenta, koji je kasnije umro od infekcije. Pacijent, takođe žrtva amputacije, nije preživeo zbog sepse koja se razvila nakon zahvata. Uz to, jedan od posmatrača, koga je Liston nenamerno udario nožem ili instrumentom, umro je od srčanog udara usled šoka. Ovako dramatičan niz događaja doneo je priču o „300% smrtnosti“, što je ujedno i mračan podsetnik na izazove hirurgije u to doba.
Iako je priča o „300% smrtnosti“ verovatno anegdotska i više legenda nego istorijski dokazana činjenica, ona simbolizuje rizike, izazove i ograničenja medicine 19. veka. Liston, koji je istovremeno bio poznat po spasavanju života i po svojim ponekad improvizovanim metodama, postao je simbol prelaznog perioda u hirurgiji.
Uprkos kontroverzama, Liston je ostavio dubok trag u medicini. Bio je prvi hirurg u Velikoj Britaniji koji je izveo operaciju pod eterskom anestezijom, što je označilo početak nove ere u hirurgiji. Takođe, njegov doprinos uvođenju boljih instrumenata i razvoju hirurške tehnike ne može se zanemariti.
Robert Liston je bio i ostao figura oko koje se ispredaju mitovi, ali njegov rad i nasleđe svedoče o hrabrosti i domišljatosti u vremenu kada je medicina bila daleko od savršenstva. Njegova priča o „300% smrtnosti“ nas podseća na to koliko je dug i težak bio put ka modernoj medicini, ali i na to koliko je važno učiti iz prošlosti kako bismo poboljšali budućnost.
