Kineski „COSCO“, najveća svetska pomorska kompanija, od domaćih brodogradilišta odjednom poručio čak 87 velikih i srednjih teretnih brodova. Kineska državna korporacija za brodogradnju („CSSC“) dobila je džinovsku porudžbinu od čak 87 brodova od domaćeg operatera teretnih plovila kompanije „COSCO“. Reč je o rekordnom poslu od 50 milijardi juana koji, preračunato u zelene novčanice, iznosi 7,1 milijardu američkih dolara.
Izgradnja tankera, brodova za transport žitarica, ruda i kontejnera, kao i drugih tipova plovila različite tonaže će biti obavljena u šest kineskih brodogradilišta: Dalijenu, Đijangnanu, Vučangu, Ćingdaou, Guangdžouu i Čengsiju (na ostrvu Hainan).
„COSCO“, najveća brodska transportna kompanija sveta, imao je zaključno sa 31. decembrom 2024. godine u svom sastavu čak 1.535 brodova, nosivosti fantastičnih 130 miliona tona. Osim transportom, „COSCO“ se bavi i upravljanjem lukama i pristaništima, naftnim i gasnim terminalima, ali i logistikom (kupovinom i iznajmljivanjem skladišta, kamiona, itd) i finansijskim uslugama u vezi pomorske trgovine.
Kina – najveći svetski brodograditelj
Kada je brodogradnja u pitanju, Kina drži 54,5 odsto svetskog tržišta posmatrano u narudžbinama za nova komercijalna plovila. Druga na svetu je Republika Koreja sa 28 posto, dok na Japan, koji je nekoliko decenija u drugoj polovini prošlog veka predvodio planetu u brodogradnji, sada otpada samo 13 odsto porudžbi za putničke i teretne brodove.
Kuriozitet je da je udeo svih drugih država sveta na tržištu plovila za komercijalne namene manji od jedan odsto, dok SAD, mada zvuči neverovatno, drži zanemarljiva 0,043 procenta.
Gledano po kriterijumu primljenih narudžbi za nove brodove, čak 14 od 20 najvećih svetskih borodogradilišta nalazi se u Kini.
U 2024. kineske kompanije su izgradile 59 odsto svih komercijalnih brodova, izraženo u tonama nosivosti. U toj godini samo gigant „CSSC“ je na svet doneo isto toliko plovila koliko cele Sjedinjene Države od kraja Drugog svetskog rata do danas.
Razliku koja postoji u brodogradnji između realno prve (Kina) i druge ekonomije sveta (SAD) možda je najlakše shvatiti kada se jedan pored drugog stave brojevi plovila za komercijalne namene koji su izašli iz njihovih brodogradilišta – u 2023. godini, na primer, Kina je na mora i reke otposlala 972 nova putnička i teretna broda, a SAD, koje su i dalje nominalno najveća ekonomija sveta, samo sedam.
Kina je prvi put postala najveći svetski bordograditelj 2010. godine, i mada je privremeno izgubila tu titulu u 2015. i 2016. godini, od 2017. se ponovo nalazi na svetskom tronu.
Udeo kineskih brodograditelja na svetskom tržištu u protekle dve godine se povećao za čak 16 odsto, uglavnom nauštrb japanskih i južnokorejskih kompanija.
Ogromna narudžbina kompanije „COSCO“, za koju se veruje da je najveća u komercijalne svrhe svih vremena ne samo u Kini već i na svetu, verovatno će omogućiti tamošnjim brodogradilištima da dalje umanje cene svojih plovila – upravo su divovske razmere domaće potražnje, brojna i jeftina radna snaga, velik broj inženjera, dobro planiranje, ulaganje države i odlična čelična industrija glavni faktori koji su Kini omogućili da razvije fantastične proizvodne kapacitete i ostvari povoljne cene, te tako zagospodari svetskom brodogradnjom.
Ta zemlja prešla je vrlo dug i trnovit put od kraja građanskog rata 1949. godine, kada su Čang Kajšekovi nacionalisti u povlačenju opljačkali opremu u ionako, usled dugogodišnjeg rata sa Japanom, onesposobljenim brodogradilištima i usput minirali neke od njih, a u matici Kini ostalo samo (za njenu veliku populaciju) skromnih 10.000 radnika brodograditelja.
