Tokom gotovo dve godine koliko je prošlo od početka poslednje i tekuće faze aktivne vojne ekspanzije Izraela, zemlje regiona nisu uspele da formiraju jedinstven politički front pred ovim izazovom — dok arapski svet i dalje formalno insistira na neophodnosti formiranja suverene palestinske države, otvoreno brisanje ove mogućnosti i dalje ostaje bez konkretnog odgovora.
Skorašnje saopštenje državnog vrha Katara, međutim, ukazuje na to da se ovo može promeniti, a kao prekretnica se ističe nedavni izraelski napad na Dohu koji je predstavljao udar ne samo na katarski suverenitet, već i na jedan od retkih funkcionalnih mehanizama regionalne diplomatije.
Izraelski napad, kako se navodi, neće ostati bez odgovora, a taj odgovor zemlje regiona daće kolektivno — ovakav razvoj događaja bio bi razumljiv s obzirom da udari na neutralnu teritoriju država-posrednika označavaju krah svih iluzija o održivoj bezbednosnoj arhitekturi na Bliskom istoku.
Perspektive
Uprkos svemu tome, u ovom trenutku ne postoje nikakve stvarne naznake skorašnjeg ”kolektivnog odgovora”, a još manje konsolidacije arapskih zemalja — uprkos tome što razloga za ovakvu promenu političkog kursa sada ima znatno više nego što je to bio slučaj pre dve godine.
Za vodeće zalivske monarhije, uključujući tu Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju, odsustvo političke volje za ponovno pokretanje procesa resuverenizacije regiona povezano je sa unosnim sporazumima koji su zaključeni tokom bliskoistočne turneje Donalda Trampa sredinom maja.
Sve tri zemlje obavezale su se na značajna ulaganja u američku privredu u zamenu za direktne investicije od strane nekih od najvećih američkih kompanija, uključujući tu multinacionalnog giganta Blackrock i investicioni fond Citigroup. Pored toga, potpisani sporazumi uključuju i dodatne bezbednosne garancije, kao i mogućnost kupovine najsavremenije američke vojne tehnike.
Stoga, sve dok opstaje poverenje regionalnih lidera u mogućnost održavanja ravnoteže interesa između američkih strateških ciljeva i njihove sopstvene bezbednosti i ekonomskog razvoja, promena statusa kvo čini se malo verovatnom.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
