U plastenicima širom sveta, a sve češće i u Srbiji, biljke više ne rastu samo zahvaljujući iskustvu i osećaju proizvođača. Ulogu „digitalnog baštovana“ sve češće preuzima – veštačka inteligencija.
Ova nova tehnologija menja način na koji se gaji povrće, optimizuju uslovi i planira proizvodnja, donoseći veću efikasnost, manje gubitke i viši kvalitet proizvoda.
Automatizacija na delu: od klime do navodnjavanja
Veštačka inteligencija u plastenicima najčešće se koristi kroz pametne senzorske sisteme povezane s algoritmima. Senzori mere vlagu u zemljištu, temperaturu, nivo CO₂ i svetlosti, a AI automatski odlučuje kada zaliti biljku, otvoriti ventilaciju ili uključiti grejanje. Na taj način, biljke dobijaju tačno ono što im je potrebno – ni manje ni više – u pravom trenutku.
„U prošlosti sam zalivao na osećaj. Danas sistem to radi za mene – i rezultat se vidi. Imam manje bolesti, veće prinose i štedim vodu“, kaže jedan povrtar iz Stare Pazove koji već dve godine koristi digitalnu platformu za upravljanje plastenikom.
Prepoznavanje bolesti i analiza rasta
Još jedna oblast gde AI donosi revoluciju jeste rano prepoznavanje bolesti i štetočina. Kamere povezane s algoritmima za prepoznavanje slike analiziraju listove biljaka u realnom vremenu i mogu detektovati prve znake infekcije – mnogo pre nego što ih ljudsko oko primeti. Time se štedi na hemiji, ali i na vremenu.
Pored toga, AI može analizirati rast biljaka i predvideti optimalni trenutak za berbu, kao i simulirati prinose na osnovu vremenske prognoze i podataka iz zemljišta.
Tehnologija za svakog – uz podršku i edukaciju
Iako su ovakvi sistemi ranije bili dostupni samo velikim proizvođačima, danas sve više malih gazdinstava u Srbiji uvodi bar neki vid pametne kontrole u plastenicima. Cena senzorskih sistema i softvera opada, a tržište nudi sve više rešenja prilagođenih domaćim uslovima.
Država i razvojne agencije sve češće prepoznaju važnost digitalizacije. Kroz subvencije, obuke i projekte EU, poljoprivrednici mogu dobiti podršku za prelazak na pametne sisteme upravljanja.
Izazovi i budućnost
Najveći izazovi i dalje su visoki početni troškovi, nedostatak tehničkog znanja i otpor prema novinama. Međutim, proizvođači koji su se usudili da probaju – ne vraćaju se na staro.
„AI mi je postao saradnik, ne zamena. Zahvaljujući njemu, više se fokusiram na tržište i kvalitet, a manje na to da li sam zalio u pravo vreme“, zaključuje proizvođač iz okoline Jagodine.
U svetu koji se brzo menja, a resursi postaju sve skuplji, veštačka inteligencija u plastenicima nije više luksuz – već alat za opstanak i konkurentnost.
