Naizgled prefinjen umetnički dar, ručno izrađen grb SAD dragocenih vrsta drveta, bio je mnogo više od ukrasnog panoa u kabinetu američkog ambasadora. Upravo zahvaljujući njemu su Sovjeti 7 godina dobijali informacije iz američke ambasade pre nego što su one stizale do Vašingtona. Ovaj mali, a moćan prisluškivač izmislio je jedan fizičar i to nakon što je svet oduševio svojim prethodnim izumom (instrumentom koji se svira bez dodira), a sovjetski agenti su ga vešto maskirali i poklonili ambasadoru.
Davne 1943. godine u Teheranu je počela konferencija lidera zemalja antihitlerovske koalicije, u kojoj su učestvovali i Staljin i Ruzvelt i Čerčil. Iako su u tom trenutku svi oni bili na istoj strani, Sovjeti su jako dobro znali da savez sa Amerikancima i Britancima neće biti dugog daha i da će SSSR uskoro ponovo postati neprijatelj broj 1 u očima Zapada. A znači – opuštanje nije opcija, a prikupljanje insajderskih informacija se mora organizovati što pre i što bolje.
Ideja za „Zlatoust“ je potekla od jedinstvenog muzičkog instrumenta
U pomoć sovjetskim obaveštajnim službama priskočio je Lav Termen, fizičar koji se par decenija ranije proslavio širom SSSR, a i šire, svojim jedinstvenim izumom – termenvoksom. Upravo na osnovu ovog instrumenta fizičar je zajedno sa najboljim inženjerima tog vremena osmislio uređaj „Zlatoust“ – endovibrator koji je kasnije korišćen za prisluškivanje ambasadora SAD u ruskom predstavništvu te zemlje. Za ovaj izum Termenu je 1947. godine uručena čak i premija Staljina, jedna od najznačajnijih nagrada tog doba. Kako je „Zlatoust“ prošvercovan u kabinet ambasadora SAD u SSSR
Sada kada je uređaj napravljen, sledi još jedan zadatak – da se on neprimetno unese u ambasadu SAD. U to vreme ambasador SAD u SSSR bio je Ejverel Hariman, čija su slaba tačka bile umetnine izrađene od skupih vrsta drveta. Ovo saznanje su Sovjeti i iskoristili i na konferenciji lidera zemalja antihitlerovske koalicije 1945. godine mu poklonili pano sa grbom Amerike ručno izrađen od čak 20 dragocenih vrsta drveta, u koji su sakrili prisluškivač „Zlatoust“. Malo je reći da se Hariman oduševio poklonom.
„Okačite ga u svom kabinetu, da Britanci crknu od zavisti“
Pošto su uručili poklon, Sovjeti su morali da isprate i da on ne završi negde gde od prisluškivača neće biti nikakve koristi. Srećom, Hariman im je u tome pomogao. „Gde bih mogao okačiti ovo čudo“, naglas je izgovorio on, na šta mu je sovjetski diplomata Berežkov odmah odgovorio „Okačite ga u svom kabinetu, Britanci će da crknu od zavisti!“ I bi tako – grb sa „Zlatoustom“ je već narednog dana krasio kabinet ambasadora SAD, zahvaljujući čemu su sovjetske obaveštajne službe dobijale sve informacije u realnom vremenu. Amerikanci su sasvim slučajno saznali da ih sovjeti prisluškuju
Grb sa prisluškivačem je u ambasadi SAD visio punih sedam godina. Uređaj je otkriven sasvim slučajno tek 1952. godine. Po jednoj od verzija, signal je slučajno presreo jedan radio, a po drugoj je informacija o prisluškivaču „procurila“ od jednog oficira. Amerikanci su tada detaljno pretražili čitavu ambasadu i našli uređaj u panou koji je godinama krasio kabinet ambasadora. „Zlatoust“ je bio jedinstven u svemu: malih dimenzija, bez baterija i žica. Imao je samo antenu koja je lovila signale.
