Biljana Filipović Nešić, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, rekla je da deca sa autizmom, poput njenog sina Stefana, burno reaguju na iznenadne zvuke.
Zvučno su senzitivni. I nisu samo deca sa autizmom. I deca sa Daunovim sindromom i drugim dijagnozama teško podnese te situacije. Za Novu godinu imamo posao od sat i po, umesto odbrojavanja i slavlja, da smanjimo uticaj spoljašnje buke“, ukazuje Filipović Nešićeva.
Napominje da pojedini roditelji zbog zvuka petardi, svoju decu moraju da zatvaraju u kupatilo ili pokrivaju ćebadima.
„Videla sam na jednom video-snimku da dete štiti pas od te traume, tako što legne ispod njega, jer se dete baca na pod i hoće da udara glavom o pod. Mnoga deca reaguju strašno dramatično, u smislu da se povređuju ili su agresivna prema roditeljima, plaču“, kaže Filipović Nešićeva.
Bez registra i podrške
Prema njenim rečima, strah i uznemirenost dece ne nestaje posle prestanka bacanja petardi.
„Stefan, sat vremena pošto se to završi, povremeno se vraća u taj trenutak i izgovara ‘nećeš petrade, nećeš petarde’, jer se boji i očekuje da će se taj zvuk ponoviti“, priča Filipović Nešićeva.
Ukazuje da u Srbiji ne postoji zvaničan registar u kojem se navodi koliko je autističnih u zemlji.
„Roditelji su prepušteni sami sebi, kad dobiju dijagnozu deteta koja je za ceo život. Morala bi da postoji psihološka podrška za porodice“, navodi gošća Beogradske hronike, dodajući da je Stefan na dijagnozu čekao čak šest godina.
