Zadušnice su vreme da se prisetimo onih koji više nisu sa nama. Naša vera nas uči da smrt nije kraj, već prelazak u večni život. Ipak, bol zbog gubitka voljenih je i dalje prisutan. Kako možemo da im pomognemo? Šta možemo učiniti osim da ih se sećamo? Odgovor na ovo važno pitanje pronalazimo u poučnim rečima oca Mihaila Valaamskog.
Naša svetla i radosna vera uči nas da će doći vreme kad ćemo videti svoje drage pokojnike i kad ćemo sa njima nerazdvojno večno živeti. Bog je bezgranična Ljubav. On neće razdvojiti one, koji su bili sjedinjeni vezama ljubavi. Mi ćemo se radovati sa onima koje smo voleli i sa kojima smo ovde delili svoje radosti. Oni, koji su nam bliski i dragi biće nam još bliži i draži. Naša uzajamna ljubav biće još veća. Znajući sve to, s kakvom se revnošću moramo moliti za naše mrtve! Naša povremena molitva može ih izbaviti večnih muka. Kako će nam oni biti zahvalni! Naša molitva za upokojene biće onoliko snažna koliko je to bila naša ljubav tokom njihovog života. Saglasno tome, oni će nam biti bliskiji. Istinska molitva vere može učiniti da nam mrtvi postanu toliko bliski da osetimo njihovo prisustvo. Tokom molitve, jedno srce obraća se drugom.
Sveti Jovan Kronštatski je jednom rekao: „Za mrtve se moramo moliti tako kao da se mi sami nalazimo u paklu i da patimo. Moramo osetiti njihove muke i revnosno se moliti da otpočinu na mestu svetlosti, gde nema ni žalosti ni suza.“ Naša sveta vera kaže: „Molite se jedni za druge.“ Molitva Crkve toliko je snažna da se u svom uznošenju na Nebesa uzdiže do samog prestola Svedržiteljevog. Ta ista molitva spušta se i u pakao i izbavlja one koji su tamo zatočeni. Molitva Crkve upućena je Ocu Nebeskom u ime Njegovog vozljubljenog i jedinorodnog Sina, opominjući na Njegovu neizmerno veliku žrtvu koju je na Krstu prineo za grehe sveta. To se čini pred prečistim Telom Sina, izlomljenim da bi se nama oprostili gresi, i koje leži na oltaru. Ta molitva je sjedinjena i ukrepljena molitvom svih Svetitelja, a posebno svemoćnim posredovanjem Presvete Bogorodice, neumorne zastupnice roda hrišćanskog. Svaki put kad se prinosi pomiriteljska Žrtva Tela i Krvi Sina Božijeg, prisutan je vasceli zbor vojske nebeske, sabor Angela i Svetitelja. Svaki put, kad tokom Liturgije pominjemo našu usopšu braću, njihovim dušama je dopušteno da prisustvuju, zajedno sa angelima i Svetiteljima, i da se mole za svoje spasenje.
Sa kakvom ustreptalom nadom duša neke vama drage osobe možda iščekuje da stupite u hram Božiji i da od sveštenika zatražite da tu dušu pomene tokom velikog i strašnog svetog obreda i da se vi sami, zajedno sa vascelom crkvom, pomolite za tu dušu! Kakvom se radošću i utehom ponovo ispunjava duša usopšeg kada se, prizvana pomenom u hram Božiji, pojavi pred prestolom Gospodnjim sa zborom angela da bi Gospoda i Crkvu preklinjala za oproštaj grehova i za dobar odgovor na Strašnom sudu Hristovom! Kakva neopisiva radost, sreća i blaženstvo ispunjavaju dušu kada čestica, uzeta radi njenog pomena na proskomidiji, zajedno sa ostalim česticama biva pogružena u najsvetiju Krv Sina Božijeg u Svetom Putiru, uz ovu molitvu: „Operi, Gospode, Krvlju Svojom, grehe onih što se ovde pominju!“
Trebalo bi, dakle, da očuvamo istinsku ljubav prema naših dragim pokojnicima. Kada mi umremo, i oni će se u našem samrtnom času setiti nas s istom ljubavlju s kojom smo se i mi ovde sećali njih. To će nam pomoći. I dok se mi ovde s njima opraštamo sa suzama i molitvama, oni će nas dočekati s radošću i blagim vestima. Mrtvi znaju sve o nama i šta mi ovde činimo. Oni nas savršeno vide i čuju kad se za njih molimo. Čak i kad bismo poželeli da se sakrijemo u utrobu zemaljsku i da se tamo molimo za mrtve, oni bi znali, videli i čuli ko se za njih moli. Oni isto tako znaju i kome, za koga i sa kakvim ciljem se molimo. Koliko tek o svemu tome mnogo više zna Sam Gospod!
Mrtve spasavaju i dobra dela i molitve živih tokom njihovih pomena. Kakvom nežnom, svetom roditeljskom ljubavlju usopši roditelji vole svoju decu koja su ostala na zemlji – svoje siročiće! Kakvom angelskom ljubavlju usopša deca vole svoje roditelje koji su ostali na zemlji! Kakvom snažnom ljubavlju venčani ljudi koji su se upokojili vole svoje bračne drugove koji su ostali na zemlji! Kakvom čistom i istinskom ljubavlju naša braća, sestre, prijatelji i svi istinski Hrišćani vole one koji su ovde ostali, sjedinjeni s njima u svetoj Veri! Kakvo nas mnoštvo duša tamo očekuje! „Tamo će se čovekova duša sresti sa svima za koje se molila i kojima se tokom života molila“, rekao je episkop Teofan Zatvornik. Kakva uteha! Kako je Bog milostiv prema našim dušama! Kada stupimo u nepoznatu zemlju, On nam odmah u susret šalje one za koje smo se molili i kojima smo se molili. Tu snažnu veru, to predosećanje budućeg života, spokojnu i blistavu smrt i potpuno prihvatanje svog udela u životu – sve te blagodatne darove Svetitelji primaju zbog svoje vere u Hrista.
Prema tome, ukoliko svim srcem želiš da pomogneš svojim pokojnicima i da učiniš sve što zapoveda Crkva, nikad nemoj dozvoliti da te obuzme sumnja u njegovo ili njeno konačno spasenje. Nauči da je ta sumnja nagovor nečistog duha. A zašto? Zato što nam Bog, kad mrtvi ne bi bili dostojni spasenja, ne bi ni dozvolio da se za njih molimo, kako kaže Sveti Jovan Damaskin. On je rekao i sledeće: „Onim pokojnicima čije su duše nedostojne spasenja Bog nije ostavio nikoga ko će se za njih moliti: ni roditelje, ni ženu, ni muža, ni rođake, ni prijatelje.“ Na njima se ispunilo sledeće proroštvo: „Nesrećni su oni pokojnici za koje se niko od živih ne moli.“ Sve do Strašnog suda Hristovog imamo vremena da pomognemo jedni drugima i da poboljšamo stanje svojih pokojnika. Beskrvna Žrtva koja se prinosi za mrtve pere njihove grehove i oni dobijaju priliku da dospeju u bolje stanje. Posle Beskrvne žrtve, najmoćniji način da se pomogne dušama usopših jesu milosrdna dela. Sveti Jovan Zlatousti kaže: „Počastvujte mrtve milostinjom i dobrim delima jer će im to pomoći da izbegnu večne muke.“ Amin.
Starac Mihailo Valaamski – O molitvi za upokojene
