Историјско улагање Немачке у војску у Француској се прати са мешавином дивљења и нелагоде. У Паризу расте забринутост да се политичко тежиште Европе помера ка истоку, док Берлин повећава издатке за одбрану на нивое које савезници тешко могу да прате.
Берлин се обавезао да ће потрошити више од 500 милијарди евра на одбрану до 2029. године, чиме ће достићи нови НАТО циљ од 3,5% БДП-а шест година пре задатог рока. Иако НАТО поздравља јачање Берлина, у неким европским престоницама поновно јачање Бундесвера као доминантне силе изазива преиспитивање, пише Блумберг.
То је посебно изражено у контексту рекордног раста подршке крајње десној, националистичкој странци у Немачкој, што буди страхове да се проевропска влада не може узимати здраво за готово.
Нелагода у Паризу
У Француској, јединој нуклеарној сили у Европској унији и земљи са једном од најјачих војски, расположење је двојако. С једне стране, осећа се олакшање јер Немачка преузима већи терет у одбрамбеним питањима, али истовремено расте тескоба да би немачка индустрија могла да надмаши француски одбрамбени сектор. Те информације потврдила су четири француска званичника.
Француски посланик у Европском парламенту Франсоа-Ксавије Белами изјавио је:
„Француска је у крхкој ситуацији, а чињеница да се Немачка са таквом одлучношћу обавезује, наравно, створиће динамику која би нас могла оставити по страни. Домаћа крхкост слаби француску геополитичку тежину.“
Белами, члан Европске народне партије, залаже се за приступ „Купуј европско“ и сматра да би Француска, као један од водећих светских извозника оружја, требало да се усредсреди на извоз европским суседима.
„Морамо бити доследни“, рекао је, додавши: „Француска се дуго жалила да посао обавља сама.“
Промена европске равнотеже
Према Клаудији Мајор, вишој потпредседници Герман Маршал фонда, Немачка се након историјских сукоба задовољавала споредном политичком улогом, чак и док је њена привреда јачала. Сада, док се поново наоружава, тежиште континента помера се ка Берлину, што изазива нервозу у Француској.
„Постојала је широко прихваћена равнотежа у Европи да ће Француска бити геополитичка сила, док ће Немачка бити економска сила“, рекла је Мајор.
„Немачка није желела да буде политички див. Сада Немачка ради обоје и улаже напоре да своју нову моћ угради унутар Европе. То Француску ставља у тежак положај. Њихова тескоба говори више о самој Француској него о Немачкој.“
Под вођством канцелара Фридриха Мерца, Немачка је укинула строга ограничења задуживања за одбрамбену потрошњу како би обезбедила средства за пренаоружавање и одвраћање Русије. Иако нордијске земље, Балтик и Пољска такође знатно улажу у одбрану, ретке државе могу парирати немачкој брзини и обиму. Насупрот томе, историјске одбрамбене силе попут Француске, Италије и Шпаније имају ограничен фискални простор за значајније повећање потрошње.
Војно јачање Немачке уско је координисано са савезницима. Током посета Берлину у децембру прошле године, генерални секретар НАТО-а Марк Руте похвалио је Немачку, рекавши:
„Ово је управо она врста одлучности која нам је потребна да осигурамо нашу безбедност. Немачка предводи примером.“
Несугласице око заједничких пројеката
Упркос сарадњи, појавиле су се и тачке неслагања. Када је бивши канцелар Олаф Шолц представио Иницијативу Европски небески штит, осмишљену за јачање противракетне одбране, Француска се осећала искључено. Фрустрације су додатно порасле након најаве куповине 35 америчких борбених авиона Ф-35 за 10 милијарди евра уместо европских авиона. Иако је под Мерцом куповина америчког оружја успорена, одбрамбена сарадња са Француском и даље је сложена.
Најамбициознији европски одбрамбени пројекат, развој борбеног авиона шесте генерације (FCAS), налази се пред распадом. Након година преговора, индустријски партнери — француски „Дасо авијација“ и „Ербас“, који представља немачку страну — нису успели да се договоре о подели производње.
Нова стратешка улога и погледи из суседства
Нова војна снага Немачкој даје већи утицај унутар ЕУ и НАТО-а. У Пољској се успон Немачке пажљиво прати, али како је рекао потпредседник владе Радослав Сикорски:
„Све док је Немачка чланица ЕУ и НАТО-а, више се бојим немачке аверзије према наоружању него немачке војске.“
Немачка је такође индустријски и економски најбоље позиционирана за пружање противваздушне одбране, свемирских обавештајних података и логистике. Европа се тренутно за те способности готово у потпуности ослања на САД.
„Надамо се да ће их Немачка и даље развијати“, рекао је генерал Маркус Лаубентал, један од највиших немачких генерала у НАТО-у.
„Из перспективе НАТО-а, и у смислу знања и индустријског капацитета, има смисла радити са кључним европским савезницима. Заједно смо јачи. Требало би да будемо у стању да се договоримо о захтевима и да испоручујемо ствари брже јер, као корисник, потребне су ми.“
