Izmenama i dopunama Zakona o energetici, koje je usvojila Narodna skupština, stvoreni su uslovi za otvaranje tržišta pomoćnih usluga i uvedena je licenca neophodna za obavljanje delatnosti skladištenja električne energije.
Tržište pomoćnih usluga predstavlja usluge za rad prenosnog ili distributivnog sistema koje obuhvataju pomoćne usluge za potrebe balansiranja i nefrekventne pomoćne usluge. Operateri sistema su dužni da svim učesnicima na tržištu električne energije omoguće pružanje pomoćne usluge, uključujući učesnike na tržištu koji nude energiju iz obnovljivih izvora, učesnike na tržištu angažovane u upravljanju potrošnjom, skladištare električne energije i agregatore, kao i aktivne kupce, saopštilo je udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.
Delatnost skladištenja električne energije definiše se kao odlaganje njene konačne upotrebe do određenog trenutka nakon proizvodnje ili pretvaranje električne energije u oblik energije koji se može skladštiti. Za ovu energetsku delatnost će ubuduće biti potrebna licenca.
S druge strane, izmenama je navedeno da energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata za skladištenje električne energije, što je ranije bilo sporno i podložno tumačenju. Najveću pažnju javnosti privuklo je ukidanje moratorijuma na proizvodnju nuklearne energije, koji je uveden 1986. godine nakon tragedije u Černobilju.
Izmene predviđaju usvajanje programa razvoja mirnodopske primene nuklearne energije, a od velikog su značaja i odredbe o nominovanom operatoru tržišta električne energije koje će omogućiti spajanja organizovanih tržišta električne energije u Srbiji sa jedinstvenim evropskim organizovanim tržištima električne energije.
Izmene zakona prepoznaju mogućnost priključenja na mrežu koje je uslovljeno izgradnjom nedostajuće infrastrukture, gde bi operator prenosnog sistema bio investitor u čije ime i za čiji račun bi podnosilac zahteva za priključenje razvijao nedostajuću infrastrukturu o svom trošku.
Takođe, izmenama se predviđa da studija priključenja nije potrebna za elektrane instalisane snage manje od 50 kilovata (kW). Dodatno, propisana je obaveza da se za elektrane instalisane snage veće od 400 kW dostavi bankarska garancija u roku od 30 dana od dostavljanja studije o priključenju. Zakon uvodi i novine kada je reč o izdavanju energetske dozvole.
Novi uslov za izdavanje energetske dozvole je ispunjene ciljeva utvrđenih Strategijom razvoja energetike kao i ciljeva utvrđenih Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom.
Pored toga, uveden je i uslov u pogledu mogućnosti izgradnje na eksploatacionom polju, kao i uslov koji se odnosi na procenu postojanja alternativnih rešenja izgradnji novih objekata za proizvodnju električne energije, kao što su rešenja za upravljanje potrošnjom ili izgradnju objekata za skladištenje električne energije.
Pravi efekat Izmena u ovom delu biće moguće proceniti tek nakon izmena podzakonskih akata kojima će biti preciznije utvrđeni kriterijumi koji će se koristiti za ocenu ispunjenosti ovih novih uslova.
„Nadamo se da njihovo uvođenje neće ugroziti dalji razvoj projekata obnovljivih izvora energije, naročito imajući u vidu da se energetska dozvola izdaje tek u kasnijoj fazi razvoja projekata, nakon što su već učinjena značajna ulaganja u pripremu planske i projektno-tehničke dokumentacije, obezbeđivanje ugovora o priključenju i rešavanje imovinsko-pravnih pitanja”, kažu iz OIE Srbije.
Uvedeni su koncept redispečinga i osnovna pravila redispečinga, koja su u velikoj meri usaglašena sa EU regulativom.
Redispečing je mera koju aktiviraju operatori prenosnog ili distributivnog sistema promenom proizvodnog obrasca, obrasca potrošnje ili oboje, kako bi se promenili fizički tokovi u elektroenergetskom sistemu i smanjilo fizičko zagušenje ili se na neki drugi način garantovala sigurnost sistema.
Naročito je bitno što su pravila redispečinga koji se ne vrši na tržišnim principima u saglasnosti sa EU regulativom i što dodatno štite elektrane proizvođača iz obnovljivih izvora energije, kao i proizvodne objekte krajnjih kupaca koji proizvode električnu energiju isključivo za sopstvene potrebe iz OIE. Agregiranje je uvedeno kao nova energetska delatnost, za čije obavljanje će biti potrebna licenca.
Ugovor o agregiranju uveden je u regulatorni okvir i prepoznato je pravo krajnjih kupaca da zaključe ugovore o agregiranju sa agregatorom nezavisno od postojećeg ugovora o snabdevanju električnom energijom, za šta neće biti potrebna saglasnost snabdevača.
Koncept aktivnog kupca je još jedna novina, a on će imati obavezu registracije kod operatora distributivnog sistema kako bi stekli ovaj status.
Aktivni kupac je krajnji kupac koji u okviru svog objekta proizvodi električnu energiju i zatim tu električnu energiju koristi, skladišti ili je prodaje na tržištu ili učestvuje u uslugama fleksibilnosti ili merama energetske efikasnosti.
Izmene uvode i koncept energetske zajednice građana, čiji članovi imaju prava i obaveze kao krajnji kupci električne energije, a u pogledu električne energije koju sami proizvedu, imaju prava i obaveze kao aktivni kupci, u skladu sa zakonom.
Ukida se uslov da proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora moraju imati licencu za snabdevanje električnom energijom kako bi zaključivali ovu vrstu ugovora sa krajnjim kupcima.
Umesto posedovanja licence za snabdevanje, u ovakvim aranžmanima neophodno je uključiti i snabdevača električne energije kao stranu koja posreduje između proizvođača-prodavca i krajnjeg kupca.
Uloga snabdevača kao posrednika nije pojašnjenja. U cilju zaštite od rizika promene cene električne energije na tržištu, krajnji kupac i proizvođač mogu da zaključe finansijski ugovor bez fizičke isporuke, prenosi Tanjug
