Da li zato što se užasavao prljavštine, zbog čega je umeo da briše svaku tačkicu sa stola sa čak 18 salveta, ili zato što se „ježio” dodirivanje kose i bisera, Nikola Tesla gotovo da nije skidao rukavice. Imao ih je čitavu kolekciju. To potvrđuju i primerci izloženi u istoimenom muzeju, ali i konzervatori koji su ih 2016. godine sterilisali „Vin kobaltom 60” u Institutu za nuklearne nauke „Vinča” a potom konzervirali kako bi ostale autentične.
To su učinili gama zračenjem kojim su postigli značajno smanjenje mikroba s minimalnim negativnim uticajem na podlogu. Rukavice su dekontaminirane, sačuvane od daljeg propadanja i sada se čuvaju u depou Muzeja Nikole Tesle.
Ove godine je kompletna zbirka rukavica iz Muzeja Nikole Tesle prošla konzervatorski tretman u saradnji Ateljea za konzervaciju i restauraciju ARACHNE i Ateljea za konzervaciju i restauraciju NIT 21.
Nauka oživljavanja prošlosti
Ispitivanjima je utvrđeno da na koži rukavica više nema patogena i da je tretman sterilizacije u Institutu „Vinča” dao dugotrajan rezultat.
Za sve to su zaslužni naučnici jedinstvenog naučnog centra „Vinča“ u Srbiji, koji pokušava da preživi samofinansiranjem bez pomoći države. To je mesto gde nastaju čuda. Ne zato što prave atomsku bombu. Naprotiv, ništa slično. Ovde se oživljava prošlost.
Proteklih dana ovde su ozračene najstarije cipele u Srbiji, koje potiču iz 15. veka. Pre toga, čepovi za vina i stari srpski ćilimi. Zračili su se ovde i parketi s poda kako bi se uklonili svi mikrorganizmi i očuvalo drvo. Vraćao se u život saten i zlatovez na zastavi iz muzejske zbirke „Trstenika” iz prošlog veka. Zračili su se i sterilisali špricevi i igle u medicinske svrhe, čak i male doze krvi. Jedino kome ni zračenje ne može ništa su bubašvabe.
Ne zna se kome su pripadale cipele stare šest vekova koje su otkrivene u grobu pored Petrove crkve u Rasu tokom arheoloških iskopavanja 1957. godine, na oko dva kilometra od Novog Pazara. Ova crkva je deo svetske baštine Uneska, poznata po tome što je Stefan Nemanja u njoj prešao u pravoslavlje i gde se i prestola odrekao kada je rešio da se zamonaši.
– Pronađeni su fragmenti jednog para cipela od kože. U toku su ispitivanja materijala koja radimo u saradnji sa Hemijskim fakultetom u Beogradu kako bi se utvrdilo od koje životinje potiče koža od koje su cipele napravljene. Đon cipela nije sačuvan, već samo gornji deo. Narodni muzej u Beogradu me je angažovao da uradim konzervaciju ovih fragmenata, a ukoliko ispitivanja materijala daju dovoljno informacija, uradićemo i rekonstrukciju cipela. Iz ovih fragmenata može da se napravi digitalna rekonstrukcija ili replika od kože, koje bi potom bile izložene u Narodnom muzeju u Beogradu – priča konzervatorka Ivana Stevanović, koja je proteklih dana donela ove delove obuće da se sterilišu kobaltom u Institutu „Vinča” zbog mikrobiološke kontaminacije.
Zbog uočenih mikrobioloških promena Ivana je u pomoć pozvala i kolege s Biološkog fakulteta da urade uzorke.
– Nisam se opredelila za hemijski tretman kože jer su ostaci trošni a to bi moglo da izazove dalja oštećenja. Analiza FTIR-om u saradnji s Tehnološko-metalurškim fakultetom u Beogradu potvrdila je pretpostavku o trošnom stanju kože. U tom izboru tretmana najradije se odlučim za sterilizaciju zračenjem jer sam nakon toga sigurna da je predmet čist. Bilo je i uzoraka u mnogo gorem stanju koje smo spasili upravo sterilizacijom zračenjem kao najefikasnijom metodom. Primer je zastava iz muzejske zbirke Trstenika u kojoj su bile gljivice. Neke od njih su bile i kancerogene – kaže konzervatorka.
Tokom konzervatorskog tretmana u ovim slučajevima izbegava se direktni kontakt s patogenim mikroorganizmima. Gljivice i mikroorganizmi u koži mogu da budu vrlo nezgodni u zavisnosti od toga o kojoj vrsti je reč. Ova pronađena u ostacima cipela nije toliko opasna, ali može da izazove dermatološke probleme.
Inače, sam proces zračenja obuće u konkretnom slučaju traje oko sat vremena. Postupak se sastoji u tome da se u metalnu kutiju postave prethodno upakovani fragmenti kože i zrače obasjani plavom svetlošću.
Na pitanje da li je bilo potrebno da se nekada ponovi isti postupak jer predmet nije dovoljno dekontaminiran, dr Mina Medić, naučnik s Instituta „Vinča”, kaže da takvih iskustava nema i da se upravo ovom vrstom sterilizacije postiže trajno rešenje.
Dr Medić napominje da je u ovoj visokonaučnoj instituciji uzorkovana prirodna goveđa, jagnjeća, jareća koža. Zračila se na više doza kako bi saznali kako tretman zračenjem utiče na boju i starost kože, pre nego što se pristupilo sterilizaciji Teslinih rukavica.
– Problem je, međutim, naći sinonim za reč zračenje, jer kada to nekome kažete odmah pretrne i pomisli da će se ozračiti. A o tome nema ni govora – tvrdi ova naučnica.
Zračenje koje ne ugrožava ljudsko zdravlje
Da prisustvo samom procesu zračenja i boravak u prostoriji gde su ozračene cipele iz 15. veka nije štetan, uverila se i autorka ovog teksta, koja je prisustvovala procesu u društvu mlade trudnice koja radi na konzervaciji.
– Kao alternativa izrazu zračenje mogao bi se koristiti izraz tehnika beskontaktnog zračenja koje je inače veoma atraktivno. Proces gama sterilizacije zračenja u „Vin kobalt 60” koristi se za istraživačko i industrijsko zračenje, za sterilizaciju medicinskih i farmaceutskih uređaja, kao i za mikrobnu dekontaminaciju bilja i začina i raznih proizvoda. Zato je visokoenergetsko zračenje moćno sredstvo za dezinfekciju, koje se efikasno koristi u mnogim oblastima. Tehnike zračenja koriste se za zaštitu i očuvanje umetničkih dela širom sveta koju podržava Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), koja upravlja projektima za očuvanje artefakata kulturnog nasleđa korišćenjem zračenja. Drveni predmeti, filmske arhive, dokumenti, tekstil, koža, pergament, čak i mumije mogu biti napadnuti i uništeni od strane bakterija, gljivica, plesni i insekata – kaže dr Medić.
Kontaminirane kožne Tesline rukavice zračene su posebnom dozom da bi se eliminisali mikroorganizmi. Vrsta mikroorganizma je procenjena mikrobiološkom analizom pre i posle tretmana gama zračenjem. Mikroorganizmi i insekti često prouzrokuju problem na kulturnim dobrima, od nepokretnih predmeta od kamena, maltera i sl., preko arhivske i bibliotečke građe, celulozne trake filmske građe, studijskih slika, predmeta od drveta, tekstila, kože i drugih muzejskih predmeta. Biocidni efekat jonizujućeg zračenja može se efikasno primeniti za njihovo uklanjanje.
