Да ли зато што се ужасавао прљавштине, због чега је умео да брише сваку тачкицу са стола са чак 18 салвета, или зато што се „јежио” додиривање косе и бисера, Никола Тесла готово да није скидао рукавице. Имао их је читаву колекцију. То потврђују и примерци изложени у истоименом музеју, али и конзерватори који су их 2016. године стерилисали „Вин кобалтом 60” у Институту за нуклеарне науке „Винча” а потом конзервирали како би остале аутентичне.
То су учинили гама зрачењем којим су постигли значајно смањење микроба с минималним негативним утицајем на подлогу. Рукавице су деконтаминиране, сачуване од даљег пропадања и сада се чувају у депоу Музеја Николе Тесле.
Ове године је комплетна збирка рукавица из Музеја Николе Тесле прошла конзерваторски третман у сарадњи Атељеа за конзервацију и рестаурацију ARACHNE и Атељеа за конзервацију и рестаурацију НИТ 21.
Наука оживљавања прошлости
Испитивањима је утврђено да на кожи рукавица више нема патогена и да је третман стерилизације у Институту „Винча” дао дуготрајан резултат.
За све то су заслужни научници јединственог научног центра „Винча“ у Србији, који покушава да преживи самофинансирањем без помоћи државе. То је место где настају чуда. Не зато што праве атомску бомбу. Напротив, ништа слично. Овде се оживљава прошлост.
Протеклих дана овде су озрачене најстарије ципеле у Србији, које потичу из 15. века. Пре тога, чепови за вина и стари српски ћилими. Зрачили су се овде и паркети с пода како би се уклонили сви микрорганизми и очувало дрво. Враћао се у живот сатен и златовез на застави из музејске збирке „Трстеника” из прошлог века. Зрачили су се и стерилисали шприцеви и игле у медицинске сврхе, чак и мале дозе крви. Једино коме ни зрачење не може ништа су бубашвабе.
Не зна се коме су припадале ципеле старе шест векова које су откривене у гробу поред Петрове цркве у Расу током археолошких ископавања 1957. године, на око два километра од Новог Пазара. Ова црква је део светске баштине Унеска, позната по томе што је Стефан Немања у њој прешао у православље и где се и престола одрекао када је решио да се замонаши.
– Пронађени су фрагменти једног пара ципела од коже. У току су испитивања материјала која радимо у сарадњи са Хемијским факултетом у Београду како би се утврдило од које животиње потиче кожа од које су ципеле направљене. Ђон ципела није сачуван, већ само горњи део. Народни музеј у Београду ме је ангажовао да урадим конзервацију ових фрагмената, а уколико испитивања материјала дају довољно информација, урадићемо и реконструкцију ципела. Из ових фрагмената може да се направи дигитална реконструкција или реплика од коже, које би потом биле изложене у Народном музеју у Београду – прича конзерваторка Ивана Стевановић, која је протеклих дана донела ове делове обуће да се стерилишу кобалтом у Институту „Винча” због микробиолошке контаминације.
Због уочених микробиолошких промена Ивана је у помоћ позвала и колеге с Биолошког факултета да ураде узорке.
– Нисам се определила за хемијски третман коже јер су остаци трошни а то би могло да изазове даља оштећења. Анализа ФТИР-ом у сарадњи с Технолошко-металуршким факултетом у Београду потврдила је претпоставку о трошном стању коже. У том избору третмана најрадије се одлучим за стерилизацију зрачењем јер сам након тога сигурна да је предмет чист. Било је и узорака у много горем стању које смо спасили управо стерилизацијом зрачењем као најефикаснијом методом. Пример је застава из музејске збирке Трстеника у којој су биле гљивице. Неке од њих су биле и канцерогене – каже конзерваторка.
Током конзерваторског третмана у овим случајевима избегава се директни контакт с патогеним микроорганизмима. Гљивице и микроорганизми у кожи могу да буду врло незгодни у зависности од тога о којој врсти је реч. Ова пронађена у остацима ципела није толико опасна, али може да изазове дерматолошке проблеме.
Иначе, сам процес зрачења обуће у конкретном случају траје око сат времена. Поступак се састоји у томе да се у металну кутију поставе претходно упаковани фрагменти коже и зраче обасјани плавом светлошћу.
На питање да ли је било потребно да се некада понови исти поступак јер предмет није довољно деконтаминиран, др Мина Медић, научник с Института „Винча”, каже да таквих искустава нема и да се управо овом врстом стерилизације постиже трајно решење.
Др Медић напомиње да је у овој високонаучној институцији узоркована природна говеђа, јагњећа, јарећа кожа. Зрачила се на више доза како би сазнали како третман зрачењем утиче на боју и старост коже, пре него што се приступило стерилизацији Теслиних рукавица.
– Проблем је, међутим, наћи синоним за реч зрачење, јер када то некоме кажете одмах претрне и помисли да ће се озрачити. А о томе нема ни говора – тврди ова научница.
Зрачење које не угрожава људско здравље
Да присуство самом процесу зрачења и боравак у просторији где су озрачене ципеле из 15. века није штетан, уверила се и ауторка овог текста, која је присуствовала процесу у друштву младе труднице која ради на конзервацији.
– Као алтернатива изразу зрачење могао би се користити израз техника бесконтактног зрачења које је иначе веома атрактивно. Процес гама стерилизације зрачења у „Вин кобалт 60” користи се за истраживачко и индустријско зрачење, за стерилизацију медицинских и фармацеутских уређаја, као и за микробну деконтаминацију биља и зачина и разних производа. Зато је високоенергетско зрачење моћно средство за дезинфекцију, које се ефикасно користи у многим областима. Технике зрачења користе се за заштиту и очување уметничких дела широм света коју подржава Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), која управља пројектима за очување артефаката културног наслеђа коришћењем зрачења. Дрвени предмети, филмске архиве, документи, текстил, кожа, пергамент, чак и мумије могу бити нападнути и уништени од стране бактерија, гљивица, плесни и инсеката – каже др Медић.
Контаминиране кожне Теслине рукавице зрачене су посебном дозом да би се елиминисали микроорганизми. Врста микроорганизма је процењена микробиолошком анализом пре и после третмана гама зрачењем. Микроорганизми и инсекти често проузрокују проблем на културним добрима, од непокретних предмета од камена, малтера и сл., преко архивске и библиотечке грађе, целулозне траке филмске грађе, студијских слика, предмета од дрвета, текстила, коже и других музејских предмета. Биоцидни ефекат јонизујућег зрачења може се ефикасно применити за њихово уклањање.
