Naši stručnjaci su pronašli rešenje, kako da prostirka umesto na otpadu posle kompostiranja i tehnološke obrade, postane hranjivi supstrat pogodan za biljke, žitarice, voćnjake, ali i za jalovišta
Kako od živinske prostirke, praktično otpada koji nastaje posle ciklusa tova pilića i završi na deponiji, napraviti nov proizvod kojim se postiže ušteda energije i smanjuje zagađenje vode, vazduha i zemlje, bio je problem koji su uspešno rešili mladi stručnjaci firme „Mivaka”.
Istina, rešenje su tražili i unapređivali gotovo šest godina, ali se višestruko isplatilo: njihova tehnološka inovacija proglašena je za najbolju u 2023. godini u konkurenciji više od 170 učesnika nadmetanja. Zove se „prerada nus proizvoda životinjskog porekla u čvrsto organsko đubrivo”.
Pored nagrade, potvrda uspešnog rada je i potražnja za ovim organskim đubrivom u zemlji i inostranstvu.
Uspeli smo da ono što je predstavljalo otpad prevedemo u proizvod i napravimo jedan kompletno zaokružen sistem proizvodnje – objasnio je tokom održavanja nedavnog sajma „Agro Beograd 2023” Duško Veseličić, inženjer elektrotehnike i jedan od autora inovacije.
Oko njihovog štanda tiskali su se znatiželjni posetioci da čuju priču, privučeni izloženim supstratima od prostirke do đubriva.
Inovacija je prvo prostirka koja se koristi prilikom tova pilića: tu nemamo konkurenciju. To je nešto potpuno novo. Od nje nastaje čvrsto đubrivo. Takvih đubriva već ima na tržištu, ali se naša mikrobiološki razlikuju i tu smo u prednosti – ističe Veseličić.
Istraživanje su započeli 2012. godine, a već 2018. dobili dozvolu za proizvodnju i registrovali pogon. Potražnja za ovim organskim đubrivom je već toliko narasla da planiraju skoro otvaranje novih pogona. Imaju svojih 600.000 brojlera (tovnih pilića) godišnje, ali i kooperante. Ideja je da se svi koji se bave živinarstvom povežu.
– Sada radimo u kooperaciji s „Perutninom Ptuj”. Oni su najveći proizvođač živine u ovom delu Evrope i ne prerađuju prostirku na njihovim farmama. U pregovorima smo da uskoro krenemo u zajedničku izgradnju postrojenja – najavljuje naš sagovornik.
On pojašnjava da ciklus započinje od pravljenja prostirke koju proizvode od nus proizvoda drvne industrije. Za to nije potrebna nikakva specijalna oprema, samo natkriven prostor. Veseličić podseća da se na većini farmi i danas koristi slama, a taj stajnjak je kasnije neupotrebljiv.
Prostirka treba da apsorbuje vlagu u što većem stepenu i da se lako suši, što je ovom inovacijom postignuto. Od sadržaja vlage u prostirci zavisi koliko će biti amonijaka i prašine, a to utiče na zdravlje živine.
Po završetku tova pilića objekat se čisti. Skida se prostirka i šalje na kompostiranje, koje traje od 45 do 90 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Kada je završeno, na redu je dobijanje pelata. U pogonu se nastavlja prerada stajnjaka u čvrsto organsko đubrivo tehnologijom kojom se čuva hranjiva vrednost za oranice, zasade, plastenike.
Daje i objašnjenje kako se koristi:
– U saksiju s biljkama stavi se šaka pelata. Ima neprijatan miris i ne preporučuje se za sobno bilje u zatvorenom prostoru, ali može da se koristi za biljke na balkonu.
Veseličić objašnjava da korišćenje organskog đubriva njihove robne marke na većim površinama zavisi od kulture: u ratarstvu se koristi od 600 do 800 kg po hektaru, u povrtarstvu od 1.200 do 1.800 kg ili dve tone po hektaru, na otvorenom. U zatvorenom prostoru ide se i do 2,5 tone po hektaru u plastenicima i staklenicima. Baca se, jednom godišnje, na jesen ili u proleće, pred osnovnu obradu. Primena ovih đubriva ne isključuje dodavanje mineralnih đubriva, ali značajno umanjuje.
– Ovo je prirodan organski proizvod dozvoljen i odobren za upotrebu u organskoj proizvodnji. Preporuka je da se unosi svake godine. Hranljiva svojstva ostaju oko tri godine, prve se iskoristi najviše – 60 odsto, oko 30 u drugoj i ostatak u trećoj – objašnjava on.
Zanimljiv je podatak da se ovo đubrivo od prošle godine koristi u sanaciji rudnih pepelišta i jalovišta. Đubrivo se meša s jalovom zemljom i semenom trave, pa nanosi na jalovište i na taj način se popravlja fizičko-hemijski sastav.
– Radili smo na sanaciji jalovišta u Boru i Majdanpeku i mesec dana nakon sadnje površina je bila potpuno zelena. U saradnji s Poljoprivrednim fakultetom pokušavamo da rešimo problem pepelišta kod Lazarevca – navodi naš sagovornik.
Kad se sve ovo uzme u obzir, samo od sebe se nametne pitanje cene.
– Pelat je u startu skuplji ako poredimo jedinicu mere u odnosu na stajnjak. Ali se daleko manje primenjuje u odnosu na stajnjak, manje je upotrebe mašina, ljudstva, energenata… Kada sve to saberemo, ovo je povoljnije – uverava Veseličić.
