После вишемесечног притиска због индијске куповине снижене руске и санкционисане иранске сирове нафте, чини се да је Њу Делхи попустио захтеву америчког председника Доналда Трампа и пристао да постепено укине увоз руске нафте и пређе на куповину већих количина из Сједињених Држава – а потенцијално и из Венецуеле.
Какав су нафтни договор постигли САД и Индија?
Трамп је у понедељак на својој платформи Truth Social навео да премијер Нарендра Моди планира да „престане са куповином руске нафте“, што би, према речима америчког председника, помогло окончању рата у Украјини.
Приходи Русије од енергије — којима се финансира сукоб — пали су прошле године за петину, известио је Financial Times прошле недеље, што додатно појачава притисак на руског председника Владимира Путина да постигне мировни споразум.
Трамп је навео да би Индија могла да купује америчку енергију и угаљ у вредности од 500 милијарди долара (424 милијарде евра), заједно са технологијом, пољопривредним и другим производима.
Овај потез представљен је као део ширег трговинског споразума, по којем би САД смањиле царине на индијску робу са 50 одсто на 18 одсто, док би Индија укинула царине на америчке производе. Њу Делхи то још није потврдио.
Америчке царине на индијску робу биле су међу највишима на свету након што је Трамп у августу увео додатни намет од 25 одсто као казну због индијске куповине руске нафте после специјалне операције Москве у Украјини. Бела кућа је саопштила да ће тај додатни намет сада бити укинут.
Моди је на мрежи Икс потврдио смањење царина, али није помињао нафтни договор. Међутим, агенција Ројтерс је, позивајући се на неименованог индијског званичника, навела да су америчке испоруке нафте међу робом обухваћеном споразумом.
Њу Делхи је већ почео да смањује зависност од руске сирове нафте након америчких санкција компанијама Росњефт и Лукоил. Прошле недеље је индијски министар за нафту Хардип Синг Пури рекао у интервјуу за Bloomberg да су испоруке у последњим недељама пале за скоро трећину, на 1,3 милиона барела дневно.
Он је додао да су индијске нафтне компаније заинтересоване да повећају увоз из Канаде и САД као део стратегије диверсификације снабдевања из више од 40 земаља.
Колико брзо америчка нафта може да замени руску?
За потпуну замену руског увоза америчком сировом нафтом вероватно ће бити потребно од неколико месеци до неколико година, с обзиром на то да руске испоруке чине око четвртине од приближно пет милиона барела дневно које Индија увози.
Према проценама компаније Kpler, објављеним прошле године, потпуни заокрет би повећао индијски рачун за увоз нафте за девет до 11 милијарди долара годишње, јер Њу Делхи купује руску нафту по знатно нижој цени од америчке.
Претња царинама и санкцијама већ је подстакла Индију да повећа куповину америчке нафте. Times of India је прошлог месеца известио да је увоз америчке сирове нафте порастао за 92 одсто у периоду од априла до новембра прошле године.
Од укупно 178,1 милион тона нафте које је Индија увезла, 13 милиона тона дошло је из САД, у поређењу са 7,1 милион тона у истом периоду 2024. године.
Као највећи произвођач нафте на свету, САД имају довољно капацитета за снабдевање. Међутим, транспорт великих количина америчке нафте до Индије није једноставан.
Путовање танкера траје више од шест недеља једном од најдужих светских рута за транспорт нафте и зависи од извозног система на обали Мексичког залива, који већ ради близу пуног капацитета.
Још један Трампов енергетски договор у другом мандату могао би да значи да се Индија такмичи са Европском унијом за америчке испоруке. У оквиру свог царинског споразума са Трампом, ЕУ се у јулу обавезала да до 2028. године потроши 750 милијарди долара на набавку америчке нафте, течног природног гаса (ЛНГ) и производа из нуклеарне енергетике.
Индијске рафинерије су оптимизоване за тежу, сумпорасту руску нафту типа „Уралс“, која се прерађује у дизел и авионско гориво у складу са домаћом потражњом. Прелазак на лакшу и „слађу“ америчку нафту захтевао би оперативна прилагођавања која могу да трају месецима.
Може ли Венецуела да повећа испоруке и задовољи индијску потражњу?
Трампово помињање Венецуеле отвара могућност да Индија помогне оживљавању нафтног сектора те латиноамеричке земље, над којим су САД практично преузеле контролу након што је прошлог месеца дугогодишњи лидер Николас Мадуро ухваћен и одведен из земље.
Привремена влада Венецуеле већ је постигла договор са Вашингтоном о продаји до 50 милиона барела сирове нафте америчким рафинеријама и спроводи реформе енергетских закона како би привукла страна улагања.
Индија је била велики купац венецуеланске нафте све до марта прошле године, када је Трамп увео царину од 25 одсто земљама које купују нафту од Каракаса.
Венецуела углавном производи тешку, сумпором богату сирову нафту — густу, катрану сличну нафту којој су индијске рафинерије добро прилагођене. Међутим, испоруке би могле бити погођене преосталим санкцијама, као и сличним логистичким препрекама и повећаним трошковима транспорта нафте са друге стране света.
Са производњом која се и даље креће око 900.000 барела дневно — што је само делић од три до четири милиона барела колико је Венецуела производила почетком двехиљадитих — биће потребне године, политичка стабилност и огромна улагања да би се снабдевање повећало до нивоа који би задовољио индијску потражњу.
Додатни проблем је цена, јер је Венецуела због америчких санкција продавала нафту азијским рафинеријама уз велики попуст.
Какав би могао бити утицај на глобално снабдевање нафтом?
Пошто ће свако преусмеравање нафте из Сједињених Држава и Венецуеле вероватно бити спор процес, утицај на глобално снабдевање биће ограничен и постепен.
Индија ће морати да се придржава постојећих уговора за руске пошиљке. Често такве испоруке имају рокове и до 90 дана, што захтева постепено смањење током неколико месеци како би се избегли поремећаји и пенали.
Очекује се да ће Кина, највећи купац руске нафте, додатно повећати куповину, заједно са Турском и афричким државама.
Глобални токови нафте остају у равнотежи или постоји незнатна прекомерна снабдевеност. Чланице ОПЕК-а, као и земље које сарађују са овом организацијом произвођача нафте, а нису њене чланице (ОПЕК+), покривају скоро половину светске производње сирове нафте и повећале су производњу током протекле године.
Америчка нафта из шкриљаца, као и нови извори у Бразилу, Гвајани и Аргентини, такође доприносе глобалном вишку понуде, навела је Међународна агенција за енергију (ИЕА) у извештају прошлог месеца.
Ови додатни извори пружају значајну заштиту од поремећаја у снабдевању. Међутим, та резерва би могла брзо да нестане ако би Индија изненада у потпуности обуставила увоз руске нафте, пише DW.
