Филм „Линија“ доноси снажну и потресну причу о библијском егзодусу сарајевских Срба, једном од најдраматичнијих и најболнијих догађаја новије српске историје. Кроз судбине људи који напуштају своја вјековна огњишта, филм приказује колоне у којима се, поред личних успомена и последње имовине, носе и посмртни остаци најближих – као симбол одлучности да се не напусти ни прошлост, ни достојанство.
Инспирисан мотивима из „Ратног дневника“ доктора Миодрага Лазића, филм се гради као истинита антиратна прича, усмерена на страдање невиних и на моралну обавезу памћења. Посебну тежину причи даје мотив дуга — дуга према прецима, потомцима и онима који су живот положили за слободу.
Једна од кључних линија филма јесте епски егзодус око 120.000 Срба из Сарајева, приказан као крстни пут народа који је, између домова и слободе, изабрао слободу. Крст се у филму јавља као снажна метафора страдања, патње и жртве, али и као знак духовне снаге и истрајности.
Велику аутентичност филму дају бројни статисти, међу којима су потомци учесника егзодуса, као и снажна подршка локалних заједница Сарајевско-романијске регије. Посебно место у овој причи заузимају дјеца, као симбол наставка живота и памћења.
Филм је посвећен не само доктору Миодрагу Лазићу, већ и његовим колегама, докторима Славку Ждралу и Милану Пејићу, као и свим медицинским радницима који су у најтежим условима бранили људскост.
„Линија“ је реализована по сценарију Драгана Елчића и Жељка Пржуља, у продукцији „Рамонда продакшн“ из Београда, уз значајно учешће продукције „Први кадар“ из Источног Сарајева као извршног продуцента за Републику Српску.
