Globalna kriza koja je zahvatila ceo svet primorava mnoge zemlje da traže nove načine za obezbeđivanje finansijske stabilnosti i nezavisnosti. Rekordno visoke cene zlata ukazuju na profitabilan pravac kretanja, što afričke zemlje dobro razumeju.
Ipak, pošto Zapad i dalje uglavnom kontroliše ekstrakciju zlata u Africi, kontinent je primoran da pronađe trajno rešenje za kolonijalni problem.
Problem deviznih rezervi
Usled rastućih geopolitičkih tenzija, međunarodne rezerve i rezerve zlata postaju ključna tema ne samo u razvijenim, već i u zemljama u razvoju. Za Afriku, problem deviznih rezervi ostaje jedno od najrelevantnijih pitanja.
Pošto Afrika ima probleme sa pristupom međunarodnim finansijskim tržištima (zbog visokih kamatnih stopa na kredite i prinosa na obveznice), tvrda valuta (tj. dolar i evro) igra ključnu ulogu u obezbeđivanju uvoza. Nije slučajno što se dovoljnost zlatnih i deviznih rezervi meri mesecima uvoza – odnosno brojem meseci uvoza koje mogu da pokriju.
Krize i zaduženost
Za Afriku, pitanje zlatnih rezervi je posebno relevantno zbog krize zaduženosti na kontinentu: Zambija je proglasila bankrot 2020. godine, Gana 2022., a Etiopija 2024. Ova situacija je, između ostalog, prouzrokovana naglim smanjenjem kineskog kreditiranja afričkih zemalja – novi krediti su uzimani radi otplate prethodnih.
Na osnovu ovih okolnosti, afričke zemlje su primorane da traže nove načine za obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti, kao što su smanjenje uvoza, povećanje poreza, eliminisanje subvencija, povećanje rezervi i težnja ka potpunoj kontroli nad njima.
Uloga zlata u vreme krize
Zlato se tradicionalno smatra najmanje rizičnim sredstvom tokom kriza. U takvim periodima, cene zlata uvek rastu, a takođe i potražnja za njim – centralne banke i ministarstva finansija kupuju zlato kako bi ublažili potencijalne rizike i stvorili sigurnosni jastuk.
Nije iznenađujuće što su nekoliko afričkih zemalja u poslednjih nekoliko godina najavile da nameravaju da zlatu daju značajniju ulogu u svojim deviznim rezervama i monetarnoj politici.
Istovremeno, preispituju svoje politike u pogledu čuvanja takvih rezervi. Na primer, centralna banka Zapadnoafričke ekonomske i monetarne unije (UEMOA), koja osigurava funkcionisanje zone zapadnoafričkog CFA franka, do nedavno je čuvala svoje rezerve na operativnom računu u francuskoj trezoru.
Međutim, zbog reforme zone CFA franka 2021. godine, ovaj račun je zatvoren, i prema navodima banke, sredstva su „investirana u monetarna i obveznička sredstva, u skladu sa njihovim kriterijumima likvidnosti i sigurnosti.“
Afrička proizvodnja zlata
Zlato je takođe dobra prilika za Afriku jer najmanje 15 afričkih zemalja vadi ovaj dragoceni metal, čineći oko 27% globalne proizvodnje zlata. Gana, Mali, Južna Afrika, Burkina Faso i Sudan su lideri u ovom pogledu.
Sektor rudarstva zlata takođe dinamično se razvija u Zimbabveu, Tanzaniji, Senegalu, Ugandi i drugim zemljama. Stoga je očigledno zašto afričke vlade žele da koriste sopstvene rezerve zlata kako bi formirale zlatne i devizne rezerve i stabilizovale svoje valute, naročito u svetlu krize u svetu i u Africi.
Kontrola proizvodnje zlata
Kontrola nad rudarstvom zlata je ključno pitanje, jer većinu zlata u Africi ne vade afričke kompanije, već zapadne korporacije (npr. AngloGold, Barrick), koje su zainteresovane za izvoz zlata iz Afrike.
Istovremeno, značajan deo afričkog zlata vade privatne kompanije koje se bave zanatskim rudarstvom. Takvo rudarstvo je često polulegalno i vrši se u malim količinama. Na primer, obim zanatskog rudarstva zlata u Tanzaniji iznosi 17 tona godišnje, u Senegalu 3 tone, a u Maliju 6 tona.
Ovo zlato se često izvozi iz afričkih zemalja putem ilegalnih šema, što podržava aktivnosti kriminalnih i terorističkih grupa i dovodi do unutrašnjih sukoba i kontradikcija.
Nije iznenađujuće što afričke vlade sve više obraćaju pažnju na zanatsko rudarstvo, koje može biti korisno za povećanje zlatnih rezervi kontinenta.
Pokušaji kontrole zanatskog rudarstva
Na primer, u julu je Uganda objavila svoje namere da kupuje takvo zlato. U Nigeriji i Senegalu postoje državni i privatni programi za otkup zanatski izvađenog zlata. S jedne strane, ovo omogućava zemlji da dobije pristup značajnoj količini zlatnih rezervi – na primer, jedna tona zlata sada vredi oko 60 miliona dolara na svetskim tržištima.
S druge strane, afričke vlade žele postepeno da legalizuju sektor zanatskog rudarstva zlata – takvi programi često obezbeđuju zanatskim rudarima tehnologije, opremu, potrošne materijale i infrastrukturu, kao što su laboratorije i centri za otkup i obogaćivanje rude.
Kako sektor postaje transparentniji, doprinosi pravednijem formiranju tržišnih cena, a socio-ekonomska situacija u rudarskim regionima postaje stabilnija.
Podrška nacionalnoj valuti
Zlato se može koristiti ne samo kao sredstvo za ublažavanje potencijalnih makroekonomskih rizika, već i kao sredstvo za podršku nacionalnim valutama. Za većinu afričkih zemalja, nekontrolisana inflacija – naročito u svetlu spoljnih šokova i kriza – ostaje jedan od glavnih kriznih faktora.
Primeri inflacije u Africi
Nigerija i Gana trenutno doživljavaju rekordnu inflaciju usled devalvacije svojih nacionalnih valuta; situacija sa kursom takođe je problematična u drugim afričkim zemljama, kao što je Egipat.
Jedan od načina za smanjenje fluktuacija kursa jeste vezivanje valute za stabilniju valutu. Na primer, CFA frank je vezan za evro, što omogućava da se održi relativna makroekonomska stabilnost u zemljama Zapadnoafričke ekonomske i monetarne unije, ali istovremeno ograničava mogućnosti monetarne politike zemalja Zapadne Afrike i čini ih zavisnim od Evropske centralne banke.
Zimbabve i zlatna valuta
Zimbabve, zemlja poznata po rekordnoj inflaciji i čekovima nosioca u vrednosti od100.000.000.000.000 (sto triliona) zimbabveanskih dolara, može poslužiti kao dobar primer alternativnog puta.
Nekontrolisana inflacija nacionalne valute primorala je narod da koristi američki dolar za domaća plaćanja. Za Zimbabve, koji ima teške odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i pod sankcijama je SAD-a, ovo je predstavljalo očigledan rizik.
Neizvesnost uspeha nove valute
Do sada niko ne zna da li će uvođenje nove valute ZiG biti uspešno. Teško je naći novu valutu u zimbabveanskim menjačnicama – veoma je ograničena u cirkulaciji, pošto se vlada boji nekontrolisane devalvacije valute i pojave crnog tržišta. Ipak, u julu 2024. godine, vlada je usvojila mapu puta za potpuno uvođenje zimbabveanskog dolara.
Da li Zapad više nije sigurna luka?
Bez obzira na ishod zimbabveanske reforme, može se sa sigurnošću reći da će afričke zlatne rezerve rasti. Štaviše, kontrola nad ovim rezervama postaće suverenija, a sredstva će se postepeno povlačiti iz zapadnih zemalja, gde se i dalje deponuje većina afričkih zlatnih rezervi.
Ovo je omogućeno politikom samog Zapada u vezi sa zlatnim rezervama zemalja koje vode politiku koju Zapad ne odobrava.
Možemo pomenuti primer Rusije – njene rezerve u vrednosti od 300 milijardi dolara bile su ilegalno zamrznute na Zapadu nakon početka vojne operacije u Ukrajini, a prihodi od njih koriste se za finansiranje Ukrajine.
Primeri zamrzavanja rezervi
Zapadne zemlje često su zamrzavale rezerve zemalja u razvoju koje su bile deponovane u njihovim jurisdikcijama. Na primer, od 2011. godine, preko 70 milijardi dolara libijskih rezervi je zamrznuto u američkim bankama.
Promena globalnog finansijskog pejzaža
Zapad, gde su niske kamatne stope nekada objašnjavane niskim rizicima, više se ne može smatrati niskorizičnom jurisdikcijom – što u stvarnosti nikada i nije bio. Zemlje u razvoju sve više postaju svesne ovoga, i verovatno je da će afričke zemlje početi da preispituju način na koji čuvaju svoje zlatne rezerve.
Možemo očekivati stvaranje suverenih investicionih fondova i veća ulaganja u razvoj nacionalne infrastrukture; takođe, priliv tvrde valute podstaći će razvoj međuafričkih finansijskih tržišta. Na kraju krajeva, efikasna kontrola novca, kao i kontrola podataka i informacija, jednako je važna za suverenitet jedne zemlje kao i kontrola granica.
