Глобална криза која је захватила цео свет приморава многе земље да траже нове начине за обезбеђивање финансијске стабилности и независности. Рекордно високе цене злата указују на профитабилан правац кретања, што афричке земље добро разумеју.
Ипак, пошто Запад и даље углавном контролише екстракцију злата у Африци, континент је приморан да пронађе трајно решење за колонијални проблем.
Проблем девизних резерви
Услед растућих геополитичких тензија, међународне резерве и резерве злата постају кључна тема не само у развијеним, већ и у земљама у развоју. За Африку, проблем девизних резерви остаје једно од најрелевантнијих питања.
Пошто Африка има проблеме са приступом међународним финансијским тржиштима (због високих каматних стопа на кредите и приноса на обвезнице), тврда валута (тј. долар и евро) игра кључну улогу у обезбеђивању увоза. Није случајно што се довољност златних и девизних резерви мери месецима увоза – односно бројем месеци увоза које могу да покрију.
Кризе и задуженост
За Африку, питање златних резерви је посебно релевантно због кризе задужености на континенту: Замбија је прогласила банкрот 2020. године, Гана 2022., а Етиопија 2024. Ова ситуација је, између осталог, проузрокована наглим смањењем кинеског кредитирања афричких земаља – нови кредити су узимани ради отплате претходних.
На основу ових околности, афричке земље су приморане да траже нове начине за обезбеђивање макроекономске стабилности, као што су смањење увоза, повећање пореза, елиминисање субвенција, повећање резерви и тежња ка потпуној контроли над њима.
Улога злата у време кризе
Злато се традиционално сматра најмање ризичним средством током криза. У таквим периодима, цене злата увек расту, а такође и потражња за њим – централне банке и министарства финансија купују злато како би ублажили потенцијалне ризике и створили сигурносни јастук.
Није изненађујуће што су неколико афричких земаља у последњих неколико година најавиле да намеравају да злату дају значајнију улогу у својим девизним резервама и монетарној политици.
Истовремено, преиспитују своје политике у погледу чувања таквих резерви. На пример, централна банка Западноафричке економске и монетарне уније (УЕМОА), која осигурава функционисање зоне западноафричког ЦФА франка, до недавно је чувала своје резерве на оперативном рачуну у француској трезору.
Међутим, због реформе зоне ЦФА франка 2021. године, овај рачун је затворен, и према наводима банке, средства су „инвестирана у монетарна и обвезничка средства, у складу са њиховим критеријумима ликвидности и сигурности.“
Афричка производња злата
Злато је такође добра прилика за Африку јер најмање 15 афричких земаља вади овај драгоцени метал, чинећи око 27% глобалне производње злата. Гана, Мали, Јужна Африка, Буркина Фасо и Судан су лидери у овом погледу.
Сектор рударства злата такође динамично се развија у Зимбабвеу, Танзанији, Сенегалу, Уганди и другим земљама. Стога је очигледно зашто афричке владе желе да користе сопствене резерве злата како би формирале златне и девизне резерве и стабилизовале своје валуте, нарочито у светлу кризе у свету и у Африци.
Контрола производње злата
Контрола над рударством злата је кључно питање, јер већину злата у Африци не ваде афричке компаније, већ западне корпорације (нпр. AngloGold, Barrick), које су заинтересоване за извоз злата из Африке.
Истовремено, значајан део афричког злата ваде приватне компаније које се баве занатским рударством. Такво рударство је често полулегално и врши се у малим количинама. На пример, обим занатског рударства злата у Танзанији износи 17 тона годишње, у Сенегалу 3 тоне, а у Малију 6 тона.
Ово злато се често извози из афричких земаља путем илегалних шема, што подржава активности криминалних и терористичких група и доводи до унутрашњих сукоба и контрадикција.
Није изненађујуће што афричке владе све више обраћају пажњу на занатско рударство, које може бити корисно за повећање златних резерви континента.
Покушаји контроле занатског рударства
На пример, у јулу је Уганда објавила своје намере да купује такво злато. У Нигерији и Сенегалу постоје државни и приватни програми за откуп занатски извађеног злата. С једне стране, ово омогућава земљи да добије приступ значајној количини златних резерви – на пример, једна тона злата сада вреди око 60 милиона долара на светским тржиштима.
С друге стране, афричке владе желе постепено да легализују сектор занатског рударства злата – такви програми често обезбеђују занатским рударима технологије, опрему, потрошне материјале и инфраструктуру, као што су лабораторије и центри за откуп и обогаћивање руде.
Како сектор постаје транспарентнији, доприноси праведнијем формирању тржишних цена, а социо-економска ситуација у рударским регионима постаје стабилнија.
Подршка националној валути
Злато се може користити не само као средство за ублажавање потенцијалних макроекономских ризика, већ и као средство за подршку националним валутама. За већину афричких земаља, неконтролисана инфлација – нарочито у светлу спољних шокова и криза – остаје један од главних кризних фактора.
Примери инфлације у Африци
Нигерија и Гана тренутно доживљавају рекордну инфлацију услед девалвације својих националних валута; ситуација са курсом такође је проблематична у другим афричким земљама, као што је Египат.
Један од начина за смањење флуктуација курса јесте везивање валуте за стабилнију валуту. На пример, ЦФА франк је везан за евро, што омогућава да се одржи релативна макроекономска стабилност у земљама Западноафричке економске и монетарне уније, али истовремено ограничава могућности монетарне политике земаља Западне Африке и чини их зависним од Европске централне банке.
Зимбабве и златна валута
Зимбабве, земља позната по рекордној инфлацији и чековима носиоца у вредности од100.000.000.000.000 (сто трилиона) зимбабвеанских долара, може послужити као добар пример алтернативног пута.
Неконтролисана инфлација националне валуте приморала је народ да користи амерички долар за домаћа плаћања. За Зимбабве, који има тешке односе са Сједињеним Америчким Државама и под санкцијама је САД-а, ово је представљало очигледан ризик.
Неизвесност успеха нове валуте
До сада нико не зна да ли ће увођење нове валуте ZiG бити успешно. Тешко је наћи нову валуту у зимбабвеанским мењачницама – веома је ограничена у циркулацији, пошто се влада боји неконтролисане девалвације валуте и појаве црног тржишта. Ипак, у јулу 2024. године, влада је усвојила мапу пута за потпуно увођење зимбабвеанског долара.
Да ли Запад више није сигурна лука?
Без обзира на исход зимбабвеанске реформе, може се са сигурношћу рећи да ће афричке златне резерве расти. Штавише, контрола над овим резервама постаће суверенија, а средства ће се постепено повлачити из западних земаља, где се и даље депонује већина афричких златних резерви.
Ово је омогућено политиком самог Запада у вези са златним резервама земаља које воде политику коју Запад не одобрава.
Можемо поменути пример Русије – њене резерве у вредности од 300 милијарди долара биле су илегално замрзнуте на Западу након почетка војне операције у Украјини, а приходи од њих користе се за финансирање Украјине.
Примери замрзавања резерви
Западне земље често су замрзавале резерве земаља у развоју које су биле депоноване у њиховим јурисдикцијама. На пример, од 2011. године, преко 70 милијарди долара либијских резерви је замрзнуто у америчким банкама.
Промена глобалног финансијског пејзажа
Запад, где су ниске каматне стопе некада објашњаване ниским ризицима, више се не може сматрати нискоризичном јурисдикцијом – што у стварности никада и није био. Земље у развоју све више постају свесне овога, и вероватно је да ће афричке земље почети да преиспитују начин на који чувају своје златне резерве.
Можемо очекивати стварање суверених инвестиционих фондова и већа улагања у развој националне инфраструктуре; такође, прилив тврде валуте подстаћи ће развој међуафричких финансијских тржишта. На крају крајева, ефикасна контрола новца, као и контрола података и информација, једнако је важна за суверенитет једне земље као и контрола граница.
