Američko-meksička granica je granica koju prelazi najveći broj ljudi na svetu, legalno i ilegalno. Svake godine legalno ga pređe oko 350 miliona ljudi. Duga je 3.145 km i proteže se od Meksičkog zaliva na istoku do Tihog okeana na zapadu.
Od Meksičkog zaliva prati tok reke Rio Grande do graničnog prelaza između Sijudad Huareza i El Pasa. Zapadno od aglomeracije El Paso-Huarez, prelazi ogromne delove pustinja Čivava i Sonora do delte reke Kolorado i aglomeracije San Dijego-Tihuana, pre nego što stigne do Tihog okeana. Prolazi kroz različite terene, od gradova do pustinja.
Četiri američke države graniče sa Meksikom: Kalifornija, Arizona, Novi Meksiko i Teksas. Poslednjih godina, pod demokratskom upravom Džoa Bajdena, situacija na granici je postala haotična i anarhična. Pošto milioni ljudi iz Meksika, ostatka Latinske Amerike i sveta žele da ilegalno uđu u Sjedinjene Države, nastala je humanitarna kriza na granici, a politička kriza u Sjedinjenim Državama. Politika meksičke granice i ilegalnih imigranata postala je političko pitanje visokog profila uoči američkih predsedničkih izbora u novembru.
Rekordan broj ilegalnih ulazaka u SAD
Već vek i po američko-meksička granica je bila poprište ilegalnih prelazaka, uglavnom građana latinoameričkih zemalja, koji su hteli da potraže sreću u Americi. Međutim, u poslednjih nekoliko decenija i godina situacija se dodatno zakomplikovala zbog ogromnog broja ilegalaca i sve većeg otpora delova američkog društva koji imaju averziju prema latinoameričkim migrantima.
Izbijanje pandemije primoralo je privremeno zatvaranje granice, što je usporilo imigraciju. U aprilu 2020, agenti američke granične patrole zabeležili su oko 16.000 ilegalnih prelazaka granice – najmanji broj u decenijama. Tada se Trampova administracija pozvala na član 42 američkog zakona i zatvorila granicu na osnovu toga da bi sprečila širenje zarazne bolesti. Prema članu 42, imigranti su odmah deportovani u svoju matičnu zemlju ili poslednju zemlju tranzita bez zadržavanja u američkom pritvoru. Ali zatišje je kratko trajalo.
Mnogi analitičari hvale Bajdenov pristup imigraciji. Međutim, čiste brojke to ne govore. U nedeljama pre, a posebno nakon dolaska Bajdenove administracije na vlast u januaru 2021. godine, broj ilegalnih prelazaka je naglo skočio iako je nova administracija nastavila da koristi član 42 i koristila ga sve do maja 2023, kada je proglasila kraj države hitan. Bajdenova administracija je tada počela da primenjuje član 8 američkog zakona, koji se bavi imigracijom. Migranti su privedeni u SAD, barem privremeno, da čekaju odluku o tome da li mogu da dobiju azil.
Rekordan broj ljudi pokušava da pređe granicu. Od početka 2021. godine, mesečni broj prelazaka migranata je u 10 navrata premašio 200.000, što nije zabeleženo od marta 2000. Privođenja na granici su šestostruko porasla od 2018. do 2022. Više od 6,3 miliona ilegalnih migranata je uhapšeno pod Bajdenom, što je veći broj nego u vreme administracije Donalda Trampa, Baraka Obame ili Džordža Buša. Migranti uglavnom prelaze granicu u oblasti Tusona u Arizoni, Del Rija u Teksasu i San Dijega u Kaliforniji. Nekoliko pograničnih gradova u Teksasu, uključujući El Paso i Laredo, već je proglasilo vanredno stanje zbog talasa migranata.
Neplodonosna Bajdenova granična politika
Već prvog dana na dužnosti, Bajden je zaustavio izgradnju „Trumpovog“ zida na meksičkoj granici, okončavši izvanredno stanje koje je Trumpova administracija proglasila u veljači 2019. Očito je to bio motiv nekim migrantima da krenu u avanturu. Vrijeme je pokazalo da je i Bajden protiv masovne ilegalne migracije, samo je taj problem htio riješiti diplomatski, a ne silom. U ožujku 2021. poručio je migrantima da „ne dolaze“ i da se mogu prijaviti za traženje azila ne napuštajući svoje države. Istog mjeseca dao je zadatak svojoj potpredsjednici Kamali Harris da smanji broj ilegalnih imigranata kako maloljetnika tako i odraslih.
U junu 2021. Haris je posjetila Gvatemalu i Meksiko u pokušaju da riješi problem imigracije iz Srednje Amerike. Na zajedničkoj press konferenciji s gvatemalskim predsjednikom Alejandrom Giammatteijem, Harris je uputila apel potencijalnim migrantima, rekavši: „Želim biti jasna ljudima u regiji koji razmišljaju o tom opasnom putovanju do granice SAD-a i Meksika: Ne dolazite, ne dolazite.“ Nisu je poslušali i stanje se samo nastavilo pogoršavati.
Istraživanje u julu 2023. sprovedeno u četiri centralnoameričke zemlje pokazalo je da su mnogi u tim zemljama čuli (pogrešne) informacije da SAD imaju politiku „otvorenih granica“. Izvršni direktor Glasa Amerike, lobističke grupe koja promoviše reformu imigracije, rekao je da krijumčari ljudi šire lažnu priču o „otvorenoj granici“ kako bi namamili ljude na granicu SAD pod utiskom da će im biti odobren azil po dolasku. Kada bi budući imigranti gledali nastupe demokratskih političara i samog Bajdena u kampanji 2020. kada bi kritikovali Trampa, mogli bi razumno zaključiti da je politika Demokratske stranke politika otvorenih vrata. Bajdenova administracija je tokom vremena delimično prihvatila Trampovu politiku učvršćivanja granica, najavljujući 28. jula 2022. da će popuniti četiri široke praznine u Arizoni u blizini Jume, oblasti sa nekim od najprometnijih koridora za ilegalni prelazak. To je zapravo delimična obnova Trampovog zida (niza barijera) na granici sa Meksikom.
U januaru 2023. Bajden je najavio program za jačanje prijema imigranata sa Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele, dok će istovremeno njegova administracija obračunati sa onima koji ne koriste legalan put za ulazak u zemlju i ojačati graničnu bezbednost. . U maju 2023. Bajden je naredio raspoređivanje 1.500 vojnika na granicu da podrže carinu i agente za zaštitu granica.
Nakon višemesečnih pregovora, 4. februara 2024. godine, dvostranačka grupa senatora objavila je predlog zakona od 370 stranica namenjen odvraćanju ilegalnih imigranata. Predlog zakona je uključivao odredbu o „vanrednoj granici“ koja bi automatski zahtevala zatvaranje granice sa Meksikom ako bi bilo 5.000 ilegalnih prelazaka dnevno nekoliko dana. Tramp i drugi republikanci su tvrdili da zakon dozvoljava 5.000 ilegalnih prelazaka granice dnevno. Zakon bi ukinuo praksu hvatanja i puštanja migranata. Umesto toga, migranti bi bili pritvoreni do saslušanja. Nacrt zakona predviđao je pooštravanje procedure za davanje azila, kao i zapošljavanje hiljada dodatnih graničnih službenika i povećanje kapaciteta za zadržavanje itd. Bajden je podržao predlog zakona i obećao da će odmah zatvoriti granicu ako bude usvojen. Iako su ga podržali neki konzervativni krugovi, zakon je propao u Kongresu zbog protivljenja republikanaca.
Struktura doseljenika
Američki granični zvaničnici u novembru 2023. presreli su 235 hiljada ilegalnih migranata koji su želeli da pređu granicu. U decembru je njihov broj porastao na 300 hiljada. Od ukupnog broja doseljenika, Meksikanci su bili najbrojniji (56.236), zatim Venecuelanci (46.937), zatim Gvatemalci, Honduranci i Kolumbijci.
Zanimljivo je da je došlo do naglog povećanja broja kineskih državljana koji prelaze meksičko-američku granicu. Granična patrola je prijavila skoro 6.000 susreta sa kineskim državljanima na jugozapadnoj granici u decembru 2023. godine, u odnosu na oko 900 godinu dana ranije. Više od 37.000 kineskih državljana uhapšeno je na granici prošle godine, oko 50 puta više nego pre dve godine.
U januaru je broj ilegalnih prelazaka pao na 124.000, u februaru je porastao na 140.000. Prema strukturi doseljenika, njih 54% putovalo je kao samci, 41% sa porodicama, a 5% su bili maloletnici bez pratnje. Povećan je broj porodica koje migriraju ilegalno. U decembru 2022. bilo ih je 61 hiljada, a godinu dana kasnije 102 hiljade.
Uzroci migrantske krize
Američki politikolog Elejn Kamark navela je četiri argumenta zašto migracioni pritisak na južnoj granici neće prestati: 1) želja ljudi iz celog sveta da dođu u SAD, a ne samo iz Meksika, 2) komplikovano regrutovanje graničnih patrola agenti, 3) razlika između agenata granične patrole i migranata, 4) dugoročno nedovoljno finansiranje stvorilo je ogromne zaostale na sudovima za imigrante. Glavni uzroci imigracije su nasilje bandi, siromaštvo i ekonomska neefikasnost zemalja Latinske Amerike, politička represija i prirodne katastrofe. Ovi uzroci neće nestati. Granični agenti se ne mogu angažovati preko noći jer je to zahtevan posao koji zahteva rad na terenu, a zaposleni moraju prvo da prođu opsežne bezbednosne provere kako bi se uverili da niko od zaposlenih nije povezan sa ljudima iz ilegalnog sveta.
Iako se od 2018. do 2023. godine broj imigranata učetvorostručio, broj graničnih policajaca, zapravo, nije ostao isti. Od januara 2024. na imigracionim sudovima je bilo 3,3 miliona nerešenih predmeta. Migranti imaju zakonsko pravo, prema američkom i međunarodnom pravu, da traže azil. Međutim, sistem azila je nefunkcionalan. U 2023. u proseku je trajao više od dve godine. Tokom ovog perioda, imigranti mogu biti pritvoreni ili pušteni u SAD. Mnogi imigranti su primorani da sami upravljaju procesom azila iako neki ne govore engleski.
Veliko nezadovoljstvo i otpor Amerikanaca
Novo istraživanje Pju centra pokazalo je da je američka javnost uglavnom nezadovoljna situacijom na južnoj granici. Čak 8 od 10 odraslih Amerikanaca kaže da američka vlada radi veoma ili donekle loše u suočavanju sa velikim brojem migranata koji žele da uđu u SAD na granici sa Meksikom. I skoro isto toliko ljudi kaže da je situacija ili „kriza“ (45%) ili „veliki problem“ za SAD (32%). Ankete pokazuju da više od dve trećine Amerikanaca ne odobrava politiku Bajdenove administracije prema ilegalnim prelazima meksičke granice.
Nisu samo republikanci nezadovoljni prilivom ilegalnih imigranata. Svoje nezadovoljstvo izražavaju i demokratski gradonačelnici u gradovima koji se bore da prihvate migrante.
Od 2022. godine, država Teksas poslala je više od 100.000 migranata u velike „plave“ gradove (kojima vladaju demokrate) koji imaju pozitivnu imigracionu politiku: Njujork, Čikago, Filadelfija, Denver, Los Anđeles i Vašington, DC. Iako su ovi gradovi oduvek prihvatali imigrante kao „gradove utočišta“, oni se sada bore da ih apsorbuju zbog ogromnog broja.
Veliki broj doseljenika je prihvaćen u hladnijim zimskim mesecima. Čikago je prešao na grejanje autobusa koji nisu radili, a nevladine organizacije su izrazile zabrinutost zbog uslova u skloništima nakon što je nedavno preminuo petogodišnji dečak u skloništu. Zbog toga su demokratski gradonačelnici pozvali Kongres SAD da preduzme mere koje neće uslediti s obzirom na polarizaciju tog tela.
Agresivna retorika republikanaca
Bajdenovo nesposobno rukovanje imigracionom krizom poklon je njegovom najverovatnijem izazivaču na predsedničkim izborima Donaldu Trampu. Republikanci događaje na granici nazivaju invazijom. Guverner Teksasa Greg Abot koristio je termin invazija na sudu kada je branio žilet žicu koju je ilegalno postavio duž granice na Igl Pasu. Kao Tramp na predizbornim skupovima: „Ovo je kao vojna invazija“. Droga, kriminalci, članovi bandi i teroristi u rekordnom broju slijevaju se u našu zemlju. … Oni preuzimaju naše gradove“, rekao je on na mitingu u Nevadi u decembru.
Republikanci namerno koriste termin invazija da bi uporedili sa invazijom Rusije na Ukrajinu. Cilj republikanaca je da militarizuju granicu, odnosno da od nje naprave neprobojnu vojnu tvrđavu, kakva postoji na klasičnim ratištima. Iako situacija na meksičko-američkoj granici nije invazija, to ne menja činjenicu da je situacija haotična i generiše humanitarnu krizu.
Tramp u kampanji tvrdi da će pitanje meksičke granice tretirati kao pitanje nacionalne bezbednosti. Obećao je da će pokrenuti „najveću domaću operaciju deportacije“ u istoriji SAD, da će rasporediti vojne trupe na granicu i, ako bude potrebno, angažovati se u ofanzivnim vojnim akcijama protiv narko kartela u Meksiku i drugde u regionu. Na taj način postiže političke poene sa biračima koji se plaše migrantskih talasa.
Imigranti – između uzornih građana i kriminalaca
Imigranti se često povezuju sa kriminalom. Govoreći u februaru u Igl Pasu u Teksasu, Tramp je naveo slučaj 22-godišnje medicinske sestre koju je brutalno ubio migrant iz Venecuele. Istakao je „zločin protiv migranata Bajdena“ i okrivio ga što je dozvolio milionima ljudi da dođu u SAD iz drugih zemalja. „I oni dolaze iz zatvora i dolaze iz mentalnih ustanova i dolaze iz ludnica i oni su teroristi“, rekao je Tramp i dodao da su zatvori iz celog sveta „prazni“ u SAD.
Dostupne studije to ne potvrđuju. Prema istraživanju stručnjaka za imigraciju Aleksa Novrasteha, od 2012. do 2022. godine, ilegalni imigranti imaju 14% nižu stopu osuđivanja za ubistva od američkih domorodaca. Legalni imigranti imaju 62% nižu stopu ubistava, a ilegalni imigranti 41% nižu stopu krivičnih osuda od američkih građana.„Mislim da Trampove izjave ne prenose tačno realnost imigracije“, rekao je Novrasteh.
Američka javnost, međutim, ima drugačiji utisak. Početkom ove godine, na pitanje konkretno o uticaju imigracije na kriminal u SAD, 57% ispitanih Amerikanaca je reklo da veliki broj migranata koji ulaze u zemlju dovodi do porasta kriminala.
Određeni broj imigranata je zaista kriminalne prirode, odnosno pripada krugovima raznih kriminalnih organizacija poput narko kartela i drugih organizovanih kriminalnih organizacija koje se bave: krijumčarenjem ljudi, oružja, cigareta, sajber kriminalom, pljačkama, kidnapovanjem, novcem. pranje, itd. Prema statistici granične policije, 2023. godine na granici je uhapšeno više od 15.000 osoba sa krivičnim dosijeima, u odnosu na 12.000 godinu ranije. Do sada, u fiskalnoj 2024. godini, uhapšeno je oko 5.600 kriminalaca.
Uobičajeno, granična patrola sprovodi proveru kriminalne prošlosti imigranata pre nego što ih pusti u SAD na saslušanje o azilu. Pit Hermansen, penzionisani vrhunski agent granične patrole, rekao je da je tokom svoje dvodecenijske karijere primetio statistički obrazac u privođenju migranata na granici: „87 odsto dolazi ovde samo da poboljša svoje živote“. 13 odsto je pretnja po zemlju“.
Šta dalje
Praksa je pokazala da je sukob Tramp-Bajden negativno uticao na problem ilegalnih migracija, ali i na druge oblasti američke politike. Iako je u prvim danima i nedeljama svoje vlasti Bajden uglavnom išao da razgradi Trampovo nasleđe, ishitreni potezi, a još više percepcija da je kabinet demokrata za granice bez granica, uticali su na stvaranje utiska u zemljama Latinske Amerike. i ostatak sveta, da je Amerika otvorena država za sve. To nije tako, ali kada se jednom uspostavi utisak, teško ga je promeniti.
Pitanje meksičko-američke granice jedno je od najvažnijih pitanja u izbornoj kampanji 2024. Bez obzira na njen ishod, problem zaštite američke južne granice kao i problem ilegalnih migranata ostaće izazov koji će američki kreatori politike morati da se bavi u narednim godinama, možda čak i decenijama.
