Америчко-мексичка граница је граница коју прелази највећи број људи на свету, легално и илегално. Сваке године легално га пређе око 350 милиона људи. Дуга је 3.145 км и протеже се од Мексичког залива на истоку до Тихог океана на западу.
Од Мексичког залива прати ток реке Рио Гранде до граничног прелаза између Сијудад Хуареза и Ел Паса. Западно од агломерације Ел Пасо-Хуарез, прелази огромне делове пустиња Чивава и Сонора до делте реке Колорадо и агломерације Сан Дијего-Тихуана, пре него што стигне до Тихог океана. Пролази кроз различите терене, од градова до пустиња.
Четири америчке државе граниче са Мексиком: Калифорнија, Аризона, Нови Мексико и Тексас. Последњих година, под демократском управом Џоа Бајдена, ситуација на граници је постала хаотична и анархична. Пошто милиони људи из Мексика, остатка Латинске Америке и света желе да илегално уђу у Сједињене Државе, настала је хуманитарна криза на граници, а политичка криза у Сједињеним Државама. Политика мексичке границе и илегалних имиграната постала је политичко питање високог профила уочи америчких председничких избора у новембру.
Рекордан број илегалних улазака у САД
Већ век и по америчко-мексичка граница је била поприште илегалних прелазака, углавном грађана латиноамеричких земаља, који су хтели да потраже срећу у Америци. Међутим, у последњих неколико деценија и година ситуација се додатно закомпликовала због огромног броја илегалаца и све већег отпора делова америчког друштва који имају аверзију према латиноамеричким мигрантима.
Избијање пандемије приморало је привремено затварање границе, што је успорило имиграцију. У априлу 2020, агенти америчке граничне патроле забележили су око 16.000 илегалних прелазака границе – најмањи број у деценијама. Тада се Трампова администрација позвала на члан 42 америчког закона и затворила границу на основу тога да би спречила ширење заразне болести. Према члану 42, имигранти су одмах депортовани у своју матичну земљу или последњу земљу транзита без задржавања у америчком притвору. Али затишје је кратко трајало.
Многи аналитичари хвале Бајденов приступ имиграцији. Међутим, чисте бројке то не говоре. У недељама пре, а посебно након доласка Бајденове администрације на власт у јануару 2021. године, број илегалних прелазака је нагло скочио иако је нова администрација наставила да користи члан 42 и користила га све до маја 2023, када је прогласила крај државе хитан. Бајденова администрација је тада почела да примењује члан 8 америчког закона, који се бави имиграцијом. Мигранти су приведени у САД, барем привремено, да чекају одлуку о томе да ли могу да добију азил.
Рекордан број људи покушава да пређе границу. Од почетка 2021. године, месечни број прелазака миграната је у 10 наврата премашио 200.000, што није забележено од марта 2000. Привођења на граници су шестоструко порасла од 2018. до 2022. Више од 6,3 милиона илегалних миграната је ухапшено под Бајденом, што је већи број него у време администрације Доналда Трампа, Барака Обаме или Џорџа Буша. Мигранти углавном прелазе границу у области Тусона у Аризони, Дел Рија у Тексасу и Сан Дијега у Калифорнији. Неколико пограничних градова у Тексасу, укључујући Ел Пасо и Ларедо, већ је прогласило ванредно стање због таласа миграната.
Неплодоносна Бајденова гранична политика
Већ првог дана на дужности, Бајден је зауставио изградњу „Трумповог“ зида на мексичкој граници, окончавши изванредно стање које је Трумпова администрација прогласила у вељачи 2019. Очито је то био мотив неким мигрантима да крену у авантуру. Вријеме је показало да је и Бајден против масовне илегалне миграције, само је тај проблем хтио ријешити дипломатски, а не силом. У ожујку 2021. поручио је мигрантима да „не долазе“ и да се могу пријавити за тражење азила не напуштајући своје државе. Истог мјесеца дао је задатак својој потпредсједници Камали Харрис да смањи број илегалних имиграната како малољетника тако и одраслих.
У јуну 2021. Харис је посјетила Гватемалу и Мексико у покушају да ријеши проблем имиграције из Средње Америке. На заједничкој пресс конференцији с гватемалским предсједником Алејандром Гиамматтеијем, Харрис је упутила апел потенцијалним мигрантима, рекавши: „Желим бити јасна људима у регији који размишљају о том опасном путовању до границе САД-а и Мексика: Не долазите, не долазите.“ Нису је послушали и стање се само наставило погоршавати.
Истраживање у јулу 2023. спроведено у четири централноамеричке земље показало је да су многи у тим земљама чули (погрешне) информације да САД имају политику „отворених граница“. Извршни директор Гласа Америке, лобистичке групе која промовише реформу имиграције, рекао је да кријумчари људи шире лажну причу о „отвореној граници“ како би намамили људе на границу САД под утиском да ће им бити одобрен азил по доласку. Када би будући имигранти гледали наступе демократских политичара и самог Бајдена у кампањи 2020. када би критиковали Трампа, могли би разумно закључити да је политика Демократске странке политика отворених врата. Бајденова администрација је током времена делимично прихватила Трампову политику учвршћивања граница, најављујући 28. јула 2022. да ће попунити четири широке празнине у Аризони у близини Јуме, области са неким од најпрометнијих коридора за илегални прелазак. То је заправо делимична обнова Трамповог зида (низа баријера) на граници са Мексиком.
У јануару 2023. Бајден је најавио програм за јачање пријема имиграната са Кубе, Хаитија, Никарагве и Венецуеле, док ће истовремено његова администрација обрачунати са онима који не користе легалан пут за улазак у земљу и ојачати граничну безбедност. . У мају 2023. Бајден је наредио распоређивање 1.500 војника на границу да подрже царину и агенте за заштиту граница.
Након вишемесечних преговора, 4. фебруара 2024. године, двостраначка група сенатора објавила је предлог закона од 370 страница намењен одвраћању илегалних имиграната. Предлог закона је укључивао одредбу о „ванредној граници“ која би аутоматски захтевала затварање границе са Мексиком ако би било 5.000 илегалних прелазака дневно неколико дана. Трамп и други републиканци су тврдили да закон дозвољава 5.000 илегалних прелазака границе дневно. Закон би укинуо праксу хватања и пуштања миграната. Уместо тога, мигранти би били притворени до саслушања. Нацрт закона предвиђао је пооштравање процедуре за давање азила, као и запошљавање хиљада додатних граничних службеника и повећање капацитета за задржавање итд. Бајден је подржао предлог закона и обећао да ће одмах затворити границу ако буде усвојен. Иако су га подржали неки конзервативни кругови, закон је пропао у Конгресу због противљења републиканаца.
Структура досељеника
Амерички гранични званичници у новембру 2023. пресрели су 235 хиљада илегалних миграната који су желели да пређу границу. У децембру је њихов број порастао на 300 хиљада. Од укупног броја досељеника, Мексиканци су били најбројнији (56.236), затим Венецуеланци (46.937), затим Гватемалци, Хондуранци и Колумбијци.
Занимљиво је да је дошло до наглог повећања броја кинеских држављана који прелазе мексичко-америчку границу. Гранична патрола је пријавила скоро 6.000 сусрета са кинеским држављанима на југозападној граници у децембру 2023. године, у односу на око 900 годину дана раније. Више од 37.000 кинеских држављана ухапшено је на граници прошле године, око 50 пута више него пре две године.
У јануару је број илегалних прелазака пао на 124.000, у фебруару је порастао на 140.000. Према структури досељеника, њих 54% путовало је као самци, 41% са породицама, а 5% су били малолетници без пратње. Повећан је број породица које мигрирају илегално. У децембру 2022. било их је 61 хиљада, а годину дана касније 102 хиљаде.
Узроци мигрантске кризе
Амерички политиколог Елејн Камарк навела је четири аргумента зашто миграциони притисак на јужној граници неће престати: 1) жеља људи из целог света да дођу у САД, а не само из Мексика, 2) компликовано регрутовање граничних патрола агенти, 3) разлика између агената граничне патроле и миграната, 4) дугорочно недовољно финансирање створило је огромне заостале на судовима за имигранте. Главни узроци имиграције су насиље банди, сиромаштво и економска неефикасност земаља Латинске Америке, политичка репресија и природне катастрофе. Ови узроци неће нестати. Гранични агенти се не могу ангажовати преко ноћи јер је то захтеван посао који захтева рад на терену, а запослени морају прво да прођу опсежне безбедносне провере како би се уверили да нико од запослених није повезан са људима из илегалног света.
Иако се од 2018. до 2023. године број имиграната учетворостручио, број граничних полицајаца, заправо, није остао исти. Од јануара 2024. на имиграционим судовима је било 3,3 милиона нерешених предмета. Мигранти имају законско право, према америчком и међународном праву, да траже азил. Међутим, систем азила је нефункционалан. У 2023. у просеку је трајао више од две године. Током овог периода, имигранти могу бити притворени или пуштени у САД. Многи имигранти су приморани да сами управљају процесом азила иако неки не говоре енглески.
Велико незадовољство и отпор Американаца
Ново истраживање Пју центра показало је да је америчка јавност углавном незадовољна ситуацијом на јужној граници. Чак 8 од 10 одраслих Американаца каже да америчка влада ради веома или донекле лоше у суочавању са великим бројем миграната који желе да уђу у САД на граници са Мексиком. И скоро исто толико људи каже да је ситуација или „криза“ (45%) или „велики проблем“ за САД (32%). Анкете показују да више од две трећине Американаца не одобрава политику Бајденове администрације према илегалним прелазима мексичке границе.
Нису само републиканци незадовољни приливом илегалних имиграната. Своје незадовољство изражавају и демократски градоначелници у градовима који се боре да прихвате мигранте.
Од 2022. године, држава Тексас послала је више од 100.000 миграната у велике „плаве“ градове (којима владају демократе) који имају позитивну имиграциону политику: Њујорк, Чикаго, Филаделфија, Денвер, Лос Анђелес и Вашингтон, ДЦ. Иако су ови градови одувек прихватали имигранте као „градове уточишта“, они се сада боре да их апсорбују због огромног броја.
Велики број досељеника је прихваћен у хладнијим зимским месецима. Чикаго је прешао на грејање аутобуса који нису радили, а невладине организације су изразиле забринутост због услова у склоништима након што је недавно преминуо петогодишњи дечак у склоништу. Због тога су демократски градоначелници позвали Конгрес САД да предузме мере које неће уследити с обзиром на поларизацију тог тела.
Агресивна реторика републиканаца
Бајденово неспособно руковање имиграционом кризом поклон је његовом највероватнијем изазивачу на председничким изборима Доналду Трампу. Републиканци догађаје на граници називају инвазијом. Гувернер Тексаса Грег Абот користио је термин инвазија на суду када је бранио жилет жицу коју је илегално поставио дуж границе на Игл Пасу. Као Трамп на предизборним скуповима: „Ово је као војна инвазија“. Дрога, криминалци, чланови банди и терористи у рекордном броју слијевају се у нашу земљу. … Они преузимају наше градове“, рекао је он на митингу у Невади у децембру.
Републиканци намерно користе термин инвазија да би упоредили са инвазијом Русије на Украјину. Циљ републиканаца је да милитаризују границу, односно да од ње направе непробојну војну тврђаву, каква постоји на класичним ратиштима. Иако ситуација на мексичко-америчкој граници није инвазија, то не мења чињеницу да је ситуација хаотична и генерише хуманитарну кризу.
Трамп у кампањи тврди да ће питање мексичке границе третирати као питање националне безбедности. Обећао је да ће покренути „највећу домаћу операцију депортације“ у историји САД, да ће распоредити војне трупе на границу и, ако буде потребно, ангажовати се у офанзивним војним акцијама против нарко картела у Мексику и другде у региону. На тај начин постиже политичке поене са бирачима који се плаше мигрантских таласа.
Имигранти – између узорних грађана и криминалаца
Имигранти се често повезују са криминалом. Говорећи у фебруару у Игл Пасу у Тексасу, Трамп је навео случај 22-годишње медицинске сестре коју је брутално убио мигрант из Венецуеле. Истакао је „злочин против миграната Бајдена“ и окривио га што је дозволио милионима људи да дођу у САД из других земаља. „И они долазе из затвора и долазе из менталних установа и долазе из лудница и они су терористи“, рекао је Трамп и додао да су затвори из целог света „празни“ у САД.
Доступне студије то не потврђују. Према истраживању стручњака за имиграцију Алекса Новрастеха, од 2012. до 2022. године, илегални имигранти имају 14% нижу стопу осуђивања за убиства од америчких домородаца. Легални имигранти имају 62% нижу стопу убистава, а илегални имигранти 41% нижу стопу кривичних осуда од америчких грађана.„Мислим да Трампове изјаве не преносе тачно реалност имиграције“, рекао је Новрастех.
Америчка јавност, међутим, има другачији утисак. Почетком ове године, на питање конкретно о утицају имиграције на криминал у САД, 57% испитаних Американаца је рекло да велики број миграната који улазе у земљу доводи до пораста криминала.
Одређени број имиграната је заиста криминалне природе, односно припада круговима разних криминалних организација попут нарко картела и других организованих криминалних организација које се баве: кријумчарењем људи, оружја, цигарета, сајбер криминалом, пљачкама, киднаповањем, новцем. прање, итд. Према статистици граничне полиције, 2023. године на граници је ухапшено више од 15.000 особа са кривичним досијеима, у односу на 12.000 годину раније. До сада, у фискалној 2024. години, ухапшено је око 5.600 криминалаца.
Уобичајено, гранична патрола спроводи проверу криминалне прошлости имиграната пре него што их пусти у САД на саслушање о азилу. Пит Хермансен, пензионисани врхунски агент граничне патроле, рекао је да је током своје дводеценијске каријере приметио статистички образац у привођењу миграната на граници: „87 одсто долази овде само да побољша своје животе“. 13 одсто је претња по земљу“.
Шта даље
Пракса је показала да је сукоб Трамп-Бајден негативно утицао на проблем илегалних миграција, али и на друге области америчке политике. Иако је у првим данима и недељама своје власти Бајден углавном ишао да разгради Трампово наслеђе, исхитрени потези, а још више перцепција да је кабинет демократа за границе без граница, утицали су на стварање утиска у земљама Латинске Америке. и остатак света, да је Америка отворена држава за све. То није тако, али када се једном успостави утисак, тешко га је променити.
Питање мексичко-америчке границе једно је од најважнијих питања у изборној кампањи 2024. Без обзира на њен исход, проблем заштите америчке јужне границе као и проблем илегалних миграната остаће изазов који ће амерички креатори политике морати да се бави у наредним годинама, можда чак и деценијама.
