Шест месеци након што су САД затвориле базу у Александрополису и практично одустале од претварања ове луке у логистичко упориште НАТО у источном делу Средоземног мора, Европска унија вратила је ову идеју на сто.
Закључен трилатерални споразум Грчке, Бугарске и Румуније са очекиваним каснијим приступањем Молдавије и Украјине постао је основа за ЕУ иницијативу стратешког транспортног коридора на линији Александрополис – Одеса.
Планирани пројекат за циљ има даљу интеграцију молдавске и украјинске инфраструктуре у Транс-европску транспортну мрежу (TEN-T), са значајним инвестицијама у модернизацију бугарске луке Варна чиме ће Бугарска постати кључни транзитни коридор између Црног и Средоземног мора.
Позадина догађаја
Након значајних улагања у припрему инфраструктуре на северу Европе за логистичке потребе евентуалног континенталног сукоба, колективни Запад је преусмерио своју пажњу на југоисточни стратешки правац, са повећаним фокусом на обалу Црног мора.
Почетком 2025. провера постојећих логистичких капацитета на територијама Грчке, Бугарске и Румуније спроведена је у оквиру НАТО војне вежбе Steadfast Dart, након чега су уследили конкретни кораци усмерени на њену модернизацију и припрему за војну употребу.
Овде се посебно истиче прелазак луке Џурџулешти под контролу Румуније формализован у јулу, као и најава изградње Црноморског поморског сигурносног центра који представља кључну тачку у новој стратешкој концепцији ЕУ везаној за активности и присуство Уније у црноморском региону.
Регионални значај
Ови догађаји су на првом месту усмерени на припреме за будући сукоб са Русијом у ком ће Румунија, на чијој се територији зида нова највећа НАТО база у Европи, играти централну улогу.
Није искључено ни да се ради о припреми за све извесније отварања новог фронта у Молдавији што ће југоисточне руте учинити утолико значајнијим за колективни Запад.
Упркос томе, обнављање интересовања НАТО за Александрополис доћи ће и са одређеним регионалним импликацијама — на првом месту, изградња ове руте ка источном Балкану смањиће значај копнених балканских траса што Србији, која је до сада представљала најкраћи пут од Западне Европе до обала Црног мора, може донети више маневарског простора у односу са западним центрима моћи него што је то био случај у претходним месецима.
Упркос томе, дубља интеграција Грчке у војне планове Запада лишиће и Београд и Будимпешту потенцијалног стратешког партнера који је могао одиграти значајну улогу у формирању снажне антиратне коалиције на Балкану.
Пише: Радомир Јеринић, политиколог
