Tokom Drugog svetskog rata, Crna Gora, kao i ostatak Jugoslavije, bila je zahvaćena strahovitim ratnim vihorom. Nemačke okupacione snage, uz podršku svojih saveznika i saradnika, sprovodile su represiju nad stanovništvom, naročito u područjima gde je otpor bio jak. U tom kontekstu, manastir Ostrog, duhovno središte srpskog naroda i mesto velikog poštovanja, nije bio pošteđen.
U februaru 1942. godine, nemačke trupe su, u nameri da unište duhovni oslonac naroda i simbol otpora, uperile topove ka steni u kojoj je uklesan Gornji manastir Ostrog. Ispaljena je granata koja je pogodila sam ulaz u crkvicu Časnog Krsta, gde se nalaze mošti Svetog Vasilija Ostroškog.
Granata nije eksplodirala
Granata je, prema svedočenjima monaha i istoričara, udarila u kameni zid i zatim se odbila. Umesto razaranja i krvi, naišla je tišina. Granata nije eksplodirala. Pala je na pod crkve i raspala se na dva dela — upaljač i barutno punjenje odvojili su se i zaustavili bez ikakve aktivacije.
Kasnije je pozvana stručna ekipa da ispita zašto se nije dogodila eksplozija. Ustanovljeno je da je granata bila tehnički potpuno ispravna. Upaljač je bio u funkciji, a sve ostale komponente su bile u redu.
Po svim tehničkim i fizičkim zakonima, trebalo je da dođe do snažne detonacije koja bi uništila ulaz u crkvu i verovatno odnela nekoliko života. Ipak — nije.
Svedočanstvo čuda
Monasi i vernici ovaj događaj nisu shvatili kao puku slučajnost. Za njih je to bilo očigledno čudo — još jedan dokaz zaštite Svetog Vasilija Ostroškog, koji se i u životu, ali i vekovima posle smrti, smatrao velikim čudotvorcem.
Granata je ostala kao nemi svedok tog trenutka i do danas se čuva u Gornjem manastiru, izložena posetiocima. Mnogi zastanu pred njom u tišini, pogleda prikovanog za hladni metal koji je mogao ubiti, ali nije.
Mesto susreta sa Božijom voljom
Manastir Ostrog je inače mesto gde se, po svedočanstvima hiljada ljudi različitih veroispovesti, događaju isceljenja i unutrašnje promene. Sveti Vasilije, koji je tu živeo i podvizavao se u 17. veku, poznat je ne samo u pravoslavnom svetu, već i kod katolika i muslimana, koji svake godine dolaze u Ostrog da se mole za zdravlje, spas i pomirenje.
Čudo sa granatom predstavlja samo jedan u nizu događaja koji se vekovima pripisuju Svetom Vasiliju. Ono se posebno izdvaja jer se odigralo u vreme kada su vera i duhovna snaga naroda bile pod najvećim pritiskom. Upravo zato ovaj događaj ima snažnu simboliku — kao podsetnik da ni u najmračnijim vremenima Božija ruka ne napušta one koji veruju.
Smrt je moguće pobediti jedino verom
Granata koja nije eksplodirala više nije oružje. Danas je simbol — svedočanstvo da je moguće pobediti smrt, strah i rat ne snagom mača, već verom. Manastir Ostrog je preživeo mnoge vekove i mnoge vojske, ali je uvek ostao neosvojivi bastion svete pravoslavne vere.
Ovo čudo ostaje duboko urezano u kolektivnom pamćenju naroda kao simbol Božije promisli i zaštite, kao poruka da nijedna sila, ma koliko strahovita izgledala, ne može nadvladati ono što je zaštićeno svetošću, verom i molitvom.
