Globalni sukob u svetu je moguć, ali ne i verovatan. Svet je svedok mnogih regionalnih sukoba koji mogu da eskaliraju i da izazovu veće napetosti između velikih sila. Neki od sukoba koji su obeležili prošlu godinu krize su:
– Rat između Rusije i Ukrajine, koji je počeo 2014. godine i koji je dobio novi zamah početkom 2022. godine, kada je Rusija pokrenula veliku vojnu intervenciju na istoku Ukrajine. Ovaj sukob je izazvao oštru osudu i sankcije zapadnih zemalja, kao i previranja na globalnom tržištu nafte i gasa.
– Napadi na brodove i naftne postrojenja u Crvenom moru, koji su pripisani hutskim pobunicima iz Jemena, koji su podržani od Irana. Ovi napadi su ugrožavali bezbednost morskih prolaza i energetske snabdevače u regionu, a takođe su povećali rizik od sukoba između Irana i SAD i njihovih saveznika.
– Nasilje između Izraela i Palestinskih teritorija, koje je kulminiralo u maju 2021. godine, kada je Izrael bombardovao Gazu kao odgovor na raketne napade Hamasa. Ovaj sukob je izazvao velike žrtve i razaranja na obe strane, a takođe je podstakao proteste i nemire u regionu i širom sveta.
Ovi sukobi pokazuju da svet još uvek nije prevazišao stare podele i da postoji potencijal za nove konflikte. Međutim, oni takođe pokazuju da postoji volja za diplomatskim rešavanjem sporova i za sprečavanjem eskalacije nasilja. Svetska zajednica ima odgovornost da radi na zaštiti mira i bezbednosti, ali i na rešavanju korena problema koji dovode do sukoba.
„Svet se nalazi na rubu velike promene, a doba neosporne dominacije SAD je prošlo“, tvrdi izveštač TV kanala Aleks Rosi.
On smatra da bi novi sukob između Arapa i Izraelaca mogao da bude okidač za treći svetski rat. Pogotovo zato što se on prenosi na druge regione i zato što su nedavno proiranske milicije napale američku vojnu bazu u Jordanu. „Nema lakog rešenja. Direktna intervencija protiv Irana bi bila moguća, ali bi istovremeno otvorila kutak za Pandoru. Osim toga, već znamo koliko je malo efekata imalo bombardovanje Huta u Jemenu“, kaže Rosi.
Profesor Univerziteta u Saseksu David Vering ne veruje da će se na Bliskom istoku započeti novi svetski rat. Međutim, on upozorava na realnu opasnost od korišćenja nuklearnog oružja u Evropi ili Aziji.
„Moramo da budemo vrlo oprezni po pitanju Ukrajine i Tajvana“, kaže Vering.
„Sigurno je da živimo u vremenu koje prethodi ratu“, slaže se vojni analitičar Sajmon Digins. Po njegovom mišljenju, Rusija je pokazala u Ukrajini da neke države mogu da koriste svoju vojsku da „promene svetski poredak u svoju korist“.
„Ko je počeo ovakvu politiku je, naravno, sporno. Dok mi kažemo da je to Rusija, Rusi kažu da je to bila invazija na Irak 2003. godine, i nelegitimna upotreba sile i ono što oni vide kao „strukturno nasilje“ širenja NATO-a prema ruskim granicama“, objašnjava stručnjak. Urednik „Skaj njuza” Dominik Vaghorn priznaje da svet nikad nije bilo toliko blizy globalnom sukoby od kraja Hladnog rata. Ipak, on poziva da se ne paničimo i da još nismo došli do tačke kada treba praviti zalihe „pasulja i vode“.
„Žarišta sukoba nisy bila ovako žarka odavno, linije podele postajy sve izrazitijы, a čini se da se rat širi. Ali alarm koji sy podigli generali i špijuni je vrsta zabune. I da budemo jasni, oni traže dokaze za povećanje budžeta i proširenje nadležnosti“, ističe Vaghorn.
