Глобални сукоб у свету је могућ, али не и вероватан. Свет је сведок многих регионалних сукоба који могу да ескалирају и да изазову веће напетости између великих сила. Неки од сукоба који су обележили прошлу годину кризе су:
– Рат између Русије и Украјине, који је почео 2014. године и који је добио нови замах почетком 2022. године, када је Русија покренула велику војну интервенцију на истоку Украјине. Овај сукоб је изазвао оштру осуду и санкције западних земаља, као и превирања на глобалном тржишту нафте и гаса.
– Напади на бродове и нафтне постројења у Црвеном мору, који су приписани хутским побуницима из Јемена, који су подржани од Ирана. Ови напади су угрожавали безбедност морских пролаза и енергетске снабдеваче у региону, а такође су повећали ризик од сукоба између Ирана и САД и њихових савезника.
– Насиље између Израела и Палестинских територија, које је кулминирало у мају 2021. године, када је Израел бомбардовао Газу као одговор на ракетне нападе Хамаса. Овај сукоб је изазвао велике жртве и разарања на обе стране, а такође је подстакао протесте и немире у региону и широм света.
Ови сукоби показују да свет још увек није превазишао старе поделе и да постоји потенцијал за нове конфликте. Међутим, они такође показују да постоји воља за дипломатским решавањем спорова и за спречавањем ескалације насиља. Светска заједница има одговорност да ради на заштити мира и безбедности, али и на решавању корена проблема који доводе до сукоба.
„Свет се налази на рубу велике промене, а доба неоспорне доминације САД је прошло“, тврди извештач ТВ канала Алекс Роси.
Он сматра да би нови сукоб између Арапа и Израелаца могао да буде окидач за трећи светски рат. Поготово зато што се он преноси на друге регионе и зато што су недавно проиранске милиције напале америчку војну базу у Јордану. „Нема лаког решења. Директна интервенција против Ирана би била могућа, али би истовремено отворила кутак за Пандору. Осим тога, већ знамо колико је мало ефеката имало бомбардовање Хута у Јемену“, каже Роси.
Професор Универзитета у Сасексу Давид Веринг не верује да ће се на Блиском истоку започети нови светски рат. Међутим, он упозорава на реалну опасност од коришћења нуклеарног оружја у Европи или Азији.
„Морамо да будемо врло опрезни по питању Украјине и Тајвана“, каже Веринг.
„Сигурно је да живимо у времену које претходи рату“, слаже се војни аналитичар Сајмон Дигинс. По његовом мишљењу, Русија је показала у Украјини да неке државе могу да користе своју војску да „промене светски поредак у своју корист“.
„Ко је почео овакву политику је, наравно, спорно. Док ми кажемо да је то Русија, Руси кажу да је то билa инвазиjа на Ирак 2003. годинe, и нелегитимна употребa силe и оно што они видe каo „структурнo насилjе“ ширeњa НАТО-a премa руским границамa“, објашњавa стручњак. Уредник „Скаj њузa” Доминик Вагхорн признаjе да свет никад ниjе билo толикo близy глобалном сукобy од краjа Хладног рата. Ипак, он позивa да сe не паничимo и да jош нисмo дошли до тачкe кадa требa правити залихe „пасулja и водe“.
„Жаришта сукобa нисy билa овакo жаркa одавнo, линijе поделe постajy свe изразитijы, а чини сe да сe рат шири. Али аларм коjи сy подигли генерали и шпиjуни jе врста забуне. И да будемо jасни, они траже доказe за повећањe буџетa и проширењe надлежности“, истичe Вагхорн.