Evropa prednjači u upotrebi veštačke inteligencije (AI), ali u različitim zemljama postoje značajne razlike u učestalosti korišćenja, pokazuje novi izveštaj.
Od pokretanja OpenAI-jevog ChatGPT-a 2022. godine, više od 1,2 milijarde ljudi širom sveta koristilo je AI alate, navodi Microsoft.
To je brži tempo usvajanja nego kod drugih tehnologija, uključujući internet, lične računare i pametne telefone.
U Evropskoj uniji prednjače najbogatije države.
Irska vodi sa 41,7% ljudi koji redovno koriste AI u svakodnevnom životu ili na poslu.
Slede Francuska sa 40,9% i Španija sa 39,7%.
Na suprotnom kraju su Rumunija (15,3%) i Grčka (17,7%), gde je upotreba AI najmanje zastupljena.
Van EU, Norveška i Velika Britanija takođe imaju visoku stopu korišćenja: 45,3% Norvežana i 36,4% Britanaca.
Microsoft ističe da je usvajanje AI globalno usko povezano sa ekonomskom snagom zemlje. U Globalnom severu stopa je oko 23%, dok je u Globalnom jugu 13%.
Brže usvajanje AI zapaženo je i u zemljama sa razvijenom električnom, komunikacionom i računarskom infrastrukturom,
dok skoro četiri milijarde ljudi živi u regionima gde su ti faktori ograničeni.
Razlike se, osim pristupa alatima, ogledaju i u obrazovanju, infrastrukturi i jezičkim barijerama.
Nvidia i druge tehnološke kompanije ukazuju da će fizička AI, poput robota i autonomnih vozila, biti sledeća faza primene, dok EU nastoji da razvije infrastrukturu i fabrike AI kako bi pratila SAD i Kinu u globalnoj trci za veštačkom inteligencijom.
Ukratko, Evropa koristi AI intenzivno, ali raspodela zavisi od ekonomskog razvoja, infrastrukture i dostupnosti resursa, dok zemlje sa slabijom podrškom i infrastrukturom kasne u usvajanju ove tehnologije.
