Specijalne snage „Brandenburg“, stvorene u nacističkoj Nemačkoj za izviđački i diverzantski rad, su tokom Velikog otadžbinskog rata na okupiranim teritorijama SSSR-a aktivno učestvovale u ubistvima nevinih lokalnih stanovnika, među kojima je bilo i dece i tako stali u rang sa drugim nacističkim ratnim zločincima, ukazuju arhivski dokumenti Federalne službe bezbednosti Rusije (FSB).
Jedinica specijalnih snaga „Brandenburg“ je jedna od najpoznatijih u Drugom svetskom ratu. Nastala 1939. godine kao četa za obuku, a do leta 1940. je raspoređena u 800. puk koji je bio nastavni ali i direktno potčinjen Abveru – vojno-obaveštajnoj službi Trećeg rajha.
Početkom aprila 1943. formirana je divizija „Brandenburg“ koju su sačinjavale specijalne obaveštajne i diverzantske kopnene, mornaričke i vazduhoplovne formacije namenjene za dejstva u neprijateljskoj pozadini, za vođenje tzv. malog rata (nem. Kleineskrieg), kao i za vršenje diverzija, sabotaža i prepada na štabove, komande i druge ustanove.
Specijalne snage postale tlačitelji
U početku su u članovi divizije bili etnički Nemci koji su znali strane jezike i imali dobru fizičku obuku – delovali su u Poljskoj, Belgiji, Francuskoj, i Sovjetskom Savezu.
Na sovjetsko-nemačkom frontu su u okviru svojih zadataka oblačili uniforme vojnika Crvene armije, naoružavali se sovjetskim naoružanjem, imali lažne dokumente i delovali kao jedinica Crvene armije.
Međutim, jedinice „Brandenburg“ su sve više, zajedno sa kontraobaveštajnim formacijama nemačke vojne obaveštajne službe, počele da deluju protiv partizana, primenjivali su vojnu strategiju „spaljena zemlja“ kojom se tokom povlačenja namerno uništava sve što bi moglo poslužiti neprijatelju, pritom su učestvovali u brutalnim ubistvima civila.
„Iz objavljenih dokumenata se jasno vidi se ‘Brandenburg’, jedinica specijalnih snaga formirana za izviđačko-diverzantski rad, tada pretvorila u tlačiteljsku strukturu koja je počinila ratne zločine i na čijim je rukama bila krv mnoge nevine sovjetske dece, žena i staraca“, rekao je za RIA Novosti Vladimir Makarov, istoričar specijalnih službi.
On je podsetio da je Hitler 1942. godine, i pre nego što je „Brandenburg“ postao divizija, izdao naredbu „O diverzantskim operacijama“, prema kojoj su se svi njeni članovi obavezali da će tokom operacija bez milosti da ubijaju svaku osobu za koju se sumnja da ima veze sa neprijateljem.
„Direktnu odgovornost za ratne zločine koje je počinio ‘Brandenburg’ snosi bivši šef Abvera, admiral Vilhelm Kanaris. Jer tada je ‘Brandenburg’ bio podređen Abveru, a Kanaris, očigledno, nije mogao a da ne zna šta su ove jedinice radile“, objasnio je Makarov.
Ubijena deca
Sovjetske obaveštajne službe su pažljivo prikupljale informacije o neprijateljskim diverzantskim i izviđačkim jedinicama, njihovoj strukturi, taktici, komandi i još mnogo toga.
Tako je načelnik kontraobaveštajnog odeljenja Smerš 61. armije, pukovnik Vladimir Budarev, 14. juna 1944. godine poslao dopis načelniku kontraobaveštajnog odeljenja Smerš 1. beloruskog fronta general-potpukovniku Aleksandru Vadisu u kojima ga je informisao o jedinicama nemačkog „Brandenburga-800“, a FSB je podelio fotokopiju ovog dokumenta.
Budarev je u dokumentu pisao o zarobljeniku Hubertu Kerstgesu, naredniku 9. čete 3. bataljona divizije „Brandenburg“ koji je priznao da su on i njegovi saborci tokom povlačenja nemačkih trupa u periodu od 1942. do 1943. godine sprovodili „kaznene ekspedicije“ protiv sovjetskih partizana, čineći masovna zverstva nad civilnim stanovništvom privremeno okupiranih područja SSSR-a. Kerstges je priznao da je i sam bio učesnik u tim zločinačkim akcijama.
Trećim bataljonom divizije „Brandenburg“, koji je učestvovao u kaznenim operacijama protiv civila i partizana, je u tom periodu komandovao potpukovnik Franc Jakobi.
U avgustu 1942. godine, 12. četa trećeg Brandenburškog bataljona dobila je naređenje od komande da ide na područje grada Suraža sa zadatkom da „razbije partizane ukopane u selu Malo Kovaljevo, da civilno stanovništvo okupi i preveze u komandu grada, a da selo uništi“.
„Naredba je izvršena sa preciznošću kakvoj su Nemci skloni. Tada su vojnici i oficiri 12. čete streljali 30 civila, među kojima je bilo žene, staraca i dece“, navodi se u dokumentu. Nemačke jedinice su spalile selo, a sam Kerstges je, prema njegovom priznanju, zapalio 15 kuća.
Od 18. oktobra do 29. novembra 1943. godine, u rejonu Bobrujsk-Bihov-Rogačev, nacisti su izveli veliku kaznenu ekspediciju protiv partizana, u kojoj je učestvovao i 3. bataljon divizije „Brandenburg“.
„Svaki vojnik je bio upoznat sa naređenjem komande bataljona – da se spale sva naseljena mesta na ovom području, a civilno stanovništvo zatečeno u šumama, bez obzira na starost, strelja na licu mesta. Prema nekim podacima, 3. bataljon Brandenburške divizije je, samo u rejonu sela Čečeviči, spalio oko 8 sela i preko 200 sovjetskih građana“, navodi se u pismu sovjetskog pukovnika.
Takođe, u aprilu 1944. godine je komanda 3. bataljona naredila 1. vodu 9. čete, u kojoj je Kerstges služio kao pomoćnik komandanta, da se selo Povčen u Belorusiji „izbriše sa karte“.
„Shodno naređenju, selo Povčen je bilo opkoljeno, a njegovo stanovništvo je okupljeno u dve velike kuće. Posle toga je Kerstges lično u jednom od kuća streljao oko 50 ljudi, meštane sela, među kojima je bilo dece, žena i staraca. Kuća sa njihovim telima je potom spaljena“, navodi se u pismu sovjetskog pukovnika.
