Специјалне снаге „Бранденбург“, створене у нацистичкој Немачкој за извиђачки и диверзантски рад, су током Великог отаџбинског рата на окупираним територијама СССР-а активно учествовале у убиствима невиних локалних становника, међу којима је било и деце и тако стали у ранг са другим нацистичким ратним злочинцима, указују архивски документи Федералне службе безбедности Русије (ФСБ).
Јединица специјалних снага „Бранденбург“ је једна од најпознатијих у Другом светском рату. Настала 1939. године као чета за обуку, а до лета 1940. је распоређена у 800. пук који је био наставни али и директно потчињен Абверу – војно-обавештајној служби Трећег рајха.
Почетком априла 1943. формирана је дивизија „Бранденбург“ коју су сачињавале специјалне обавештајне и диверзантске копнене, морнаричке и ваздухопловне формације намењене за дејства у непријатељској позадини, за вођење тзв. малог рата (нем. Kleineskrieg), као и за вршење диверзија, саботажа и препада на штабове, команде и друге установе.
Специјалне снаге постале тлачитељи
У почетку су у чланови дивизије били етнички Немци који су знали стране језике и имали добру физичку обуку – деловали су у Пољској, Белгији, Француској, и Совјетском Савезу.
На совјетско-немачком фронту су у оквиру својих задатака облачили униформе војника Црвене армије, наоружавали се совјетским наоружањем, имали лажне документе и деловали као јединица Црвене армије.
Међутим, јединице „Бранденбург“ су све више, заједно са контраобавештајним формацијама немачке војне обавештајне службе, почеле да делују против партизана, примењивали су војну стратегију „спаљена земља“ којом се током повлачења намерно уништава све што би могло послужити непријатељу, притом су учествовали у бруталним убиствима цивила.
„Из објављених докумената се јасно види се ‘Бранденбург’, јединица специјалних снага формирана за извиђачко-диверзантски рад, тада претворила у тлачитељску структуру која је починила ратне злочине и на чијим је рукама била крв многе невине совјетске деце, жена и стараца“, рекао је за РИА Новости Владимир Макаров, историчар специјалних служби.
Он је подсетио да је Хитлер 1942. године, и пре него што је „Бранденбург“ постао дивизија, издао наредбу „О диверзантским операцијама“, према којој су се сви њени чланови обавезали да ће током операција без милости да убијају сваку особу за коју се сумња да има везе са непријатељем.
„Директну одговорност за ратне злочине које је починио ‘Бранденбург’ сноси бивши шеф Абвера, адмирал Вилхелм Канарис. Јер тада је ‘Бранденбург’ био подређен Абверу, а Канарис, очигледно, није могао а да не зна шта су ове јединице радиле“, објаснио је Макаров.
Убијена деца
Совјетске обавештајне службе су пажљиво прикупљале информације о непријатељским диверзантским и извиђачким јединицама, њиховој структури, тактици, команди и још много тога.
Тако је начелник контраобавештајног одељења Смерш 61. армије, пуковник Владимир Бударев, 14. јуна 1944. године послао допис начелнику контраобавештајног одељења Смерш 1. белоруског фронта генерал-потпуковнику Александру Вадису у којима га је информисао о јединицама немачког „Бранденбурга-800“, а ФСБ је поделио фотокопију овог документа.
Бударев је у документу писао о заробљенику Хуберту Керстгесу, нареднику 9. чете 3. батаљона дивизије „Бранденбург“ који је признао да су он и његови саборци током повлачења немачких трупа у периоду од 1942. до 1943. године спроводили „казнене експедиције“ против совјетских партизана, чинећи масовна зверства над цивилним становништвом привремено окупираних подручја СССР-а. Керстгес је признао да је и сам био учесник у тим злочиначким акцијама.
Трећим батаљоном дивизије „Бранденбург“, који је учествовао у казненим операцијама против цивила и партизана, је у том периоду командовао потпуковник Франц Јакоби.
У августу 1942. године, 12. чета трећег Бранденбуршког батаљона добила је наређење од команде да иде на подручје града Суража са задатком да „разбије партизане укопане у селу Мало Коваљево, да цивилно становништво окупи и превезе у команду града, а да село уништи“.
„Наредба је извршена са прецизношћу каквој су Немци склони. Тада су војници и официри 12. чете стрељали 30 цивила, међу којима је било жене, стараца и деце“, наводи се у документу. Немачке јединице су спалиле село, а сам Керстгес је, према његовом признању, запалио 15 кућа.
Од 18. октобра до 29. новембра 1943. године, у рејону Бобрујск-Бихов-Рогачев, нацисти су извели велику казнену експедицију против партизана, у којој је учествовао и 3. батаљон дивизије „Бранденбург“.
„Сваки војник је био упознат са наређењем команде батаљона – да се спале сва насељена места на овом подручју, а цивилно становништво затечено у шумама, без обзира на старост, стреља на лицу места. Према неким подацима, 3. батаљон Бранденбуршке дивизије је, само у рејону села Чечевичи, спалио око 8 села и преко 200 совјетских грађана“, наводи се у писму совјетског пуковника.
Такође, у априлу 1944. године је команда 3. батаљона наредила 1. воду 9. чете, у којој је Керстгес служио као помоћник команданта, да се село Повчен у Белорусији „избрише са карте“.
„Сходно наређењу, село Повчен је било опкољено, а његово становништво је окупљено у две велике куће. После тога је Керстгес лично у једном од кућа стрељао око 50 људи, мештане села, међу којима је било деце, жена и стараца. Кућа са њиховим телима је потом спаљена“, наводи се у писму совјетског пуковника.
